Више заинтересованих фирми за Желвоз

Смедерево – Приватизација смедеревског „Желвоза” потпуно је пала у сенку решавања статуса „железаре”. Некадашњи гигант међу ремонтерима нашао се међу 502 предузећа за које је Агенција за приватизацију објавила јавни позив. Иако је овдашња јавност од градоначелнице Јасне Аврамовић и руководства „Желвоза” до сада могла да чује да се за ту фабрику интересује једино извесна италијанска фирма „Чимолаја”, о чему је „Политика писала, показало се да има још интересената. „Желвоз” „меркају” и „WBN Wagonbau niesky GMBH” из Немачке, пољски „Ненаг Глинице С.А.”, конзорцијум привредних друштава која послују у Републици Србији и Словенији, али и фирма „Цимолаи С.П.А” из Румуније, а не из Италије.

Судећи по интернет претрази, реч је највероватније о огранку италијанске фирме у Букурешту који постоји од 2007. Зашто се на јавни позив јавила румунска, а не италијанска фабрика, није познато, али ову ситуацију многи у Смедереву упоређују са чињеницом да се за „Железару” пријавила фирма „Есмарк Европа” са седиштем у Холандији, а не у Америци, где је централа компаније. Међутим, у Смедереву се већ на помен Румуна у вези са „Желвозом”, одмах јавља сумња у повезаност са бившим газдама из „Ремар – Грампета” са којима је раскинут уговор о приватизацији. „Политика” за сада нема сазнања о било каквој вези две компаније.

Градоначелница Аврамовић је најавила да ће већ почетком августа бити потписан уговор између „Желвоза” и „Чимолаје” за закуп највеће фабричке хале, али се то није догодило. У међувремену се могло чути да је „Чимолаја” заинтересована да купи цео „Желвоз”, али у сарадњи са још неким фирмама из Италије. Како год, та компанија не намерава да се бави ремонтом вагона већ производњом челичних конструкција. Уколико купе српског ремонтера, сва је прилика да ће тиме бити угашена делатност „Желвоза” и стогодишња традиција.

„Желвоз” нове власнике чека у статусу реструктурирања, у тешкој финансијској ситуацији. Хала коју су Италијани намеравали да закупе стављена је под хипотеку због кредита из Фонда за развој, који је узет за отпремнине првој групи радника која је отишла из фабрике. У „Желвозу” је од око 1.100 остало око 350 радника и већина је на плаћеном одсуству.

Приватизација и смедеревских медија

Поред „Желвоза”, на списку Агенције за приватизацију нашла су се и два смедеревска медија: Телевизија Смедерево и недељник „Наш глас”. За телевизију се интересују три физичка лица, док за локалне новине, незванично, нема интересовања.

Немам званичне податке из Агенције, али врло је могуће да нас нико неће јер за штампане медије одувек влада мање интересовање, а иза себе већ имамо једну пропалу приватизацију, па је можда и то један од разлога, каже Горо Реџић, директор „Нашег гласа”.

Коначни расплет и решавање статуса у наредним месецима чекају и два смедеревска медија од којих укупно зависи 40 радника. Директор „Нашег гласа” чија је приватизација поништена, Горо Реџић, тврди да још увек нема никакве информације о резултатима јавног позива. Готово идентичан одговор добили смо и од директорке Телевизије Смедерево, Јелене Милосављевић.