Репрезентација преча од видања рана

Од нашег специјалног извештача

Будимпешта, 30. јануара – Јелена Јанковић је прошле године била јунак наше репрезентације, која је упркос беспримерном залагању наше тенисерке морала да се врати у Прву групу Евроафричке зоне Купа федерације. У Пловдиву је изнела главни терет мечева којима се наш тим домогао доигравања за Другу светску групу, а у Бугарску је дошла после правог путешествија са турнира у Чарлстону у Америци на којем је тријумфовала.

Још се памти њен меч против Словакиње Цибулкове у Кошицама у том „плеј-офу”, њено јуначко држање и победа под страховитим грчевима због којих би многи без двоумљења напустили мегдан. Јанковићева је и у Будимпешти, у којој је у пролеће 2004. први пут подигла победнички трофеј на на једном ВТА турниру, на раполагању селектору Вранешу иако јој је одмор преко потребан, јер од почетка сезоне кубури са повредама. На данашњој прес-конференцији, час после Ане Ивановић и на другом месту, Јанковићева је ипак пленила ведрином и добрим расположењем. Тако се званичном преводиоцу обратила следећим речима:

– Зар је могуће да не знате српски. Па Србија и Мађарска су тако близу.

Ни Јанковићева нема дилему око резултата наше репрезентације у мађарској престоници. Сматра да у мечевима са Пољском и Румунијом треба обавити посао у прва два меча. Уколико дође до тога да одлучујућа буде игра парова каже да ће пред њом и Ивановићевом да буде велики изазов. О том дублу снова рекла је следеће:

– Волела бих да играм са Ивановићевом и на Олимпијским играма. Један смо од најбољих дублова на свету и имали би смо велику шансу за медаљу. Наша најјача оружја би била њен форхенд и мој бекхенд. Увек сам била за сарадњу и када сам ја у питању није проблем да до тог дубла дође. Не знам какви су њени планови. Ивановићеву изузетно поштујем као играчицу и ценим је као особу и волела бих да играмо заједно.

Јанковићева је говорила и о још свежим утисцима са Међународног првенства Аустралије на којем је, мимо сопственог очекивања играла у полуфиналу.

– Заиста не знам како сам доспела до полуфинала. Прошле године сам одиграла велики број турнира и имала само мале повреде које су могле да брзо буду отклоњене. На почетку ове сезоне повредила сам се већ у другом мечу. Против Францускиње Головине на Хопмановом купу сам истегла мишић и од тада је кренула серија повреда. Због тога нисам била у форми, у Мелбурн сам дошла неспремна, нисам играла најбоље, па зато пласман међу четири сматрам успехом.

Јанковићева такав домет објашњава великим самопоуздањем уливеним победом у првом колу против Аустријанке Пашек иако је била на ивици пораза.

– Меч у психолошком смислу сматрам најбољим у каријери. Била сам у безизлазној ситуацији, а моје тело и тада није могло да се бори до краја с напорима. Ипак, нисам ни желела да помислим да ћу већ после првог кола морати да се вратим кући. Успела сам и у таквом мечу да победим и то је за мене било нешто заиста велико. Имала сам проблема и у другим мечевима у којима сам играла под страхом да се повреда не искомпликује. Међутим, највише сам пружила у четвртфиналу против Серене Вилијамс, која није очекивала да ћу на њене сервисе од 200 километара на час да реагујем још снажније. Знам да је мој сервис, поготово први, заиста слаб. Много сам физички крхкија од осталих врхунских тенисерки. Могу да сервирам снажно неколико пута, али не непрестано јер ми се раме замори. Предстоји ми да радим на томе, али сам задовољна што ударце враћам као ретко која играчица.

Јанковићева каже да се и даље не осећа потпуно спремна. Није тренирала још од пораза против Шарапове у Мелбурну, али је дошла у Будимпешту, јер сматра да је потребна репрезентацији. После турнира у Мађарској одлази на двонедељне припреме у САД, а потом ће играти у Дубаију, Дохи, Индијен Велсу и Мајамију. Такав распоред има и Ивановићева.

– У Мелбурну је са мном био Американац Шкот Хамфрис, али је он само на проби. Кроз неколико недеља ћу да одлучим да ли ће да буде мој стални тренер. Он мора да путује са мном на све турнире и да уочава шта ми недостаје у игри како бих то побољшала, јер желим да се усавршавам, а не да останем на истом месту. Шпанац Рикардо Санчез који је био са мном на завршном турниру у Мадриду није могао да дође у Мелбурн због проблема са здрављем, па сам морала да ангажујем другог тренера.

Јанковићева признаје да је погрешила што је у Мелбурну играла и у дублу.

– Моје припреме су трајале само две недеље. Имала сам дугу паузу због које су ми мишићи практично атрофирали. Када сам кренула са тренинзима руке и ноге су ми се тресле, а на вежбама су неке старије жене поред мене боље подносиле напоре него ја. Сматрала сам да ћу уколико играм и у дублу да надокнадим то што сам имала краће припреме. Међутим, после Хопмановог купа и турнира у Сиднеју схватила сам да би ми дубл био само оптерећење. Чак сам и заборавила да сам се са Американком Матек договорила да учествујемо. Нисам желела да изневерим њена очекивања па сам остала при одлуци да играмо. Она ми је добра пријатељица, што је реткост у врхунском тенису. Аутентична је што ми се код ње допада. Ја немам високе амбиције у дублу, али са њом радо играм, јер се тада забављамо и слатко се исмејемо на терену.

-----------------------------------------------

Ако буде потребно играћемо са најјачим дублом

Дејан Вранеш је постао селектор женске тениске репрезентације Србије прошле године, а већ ове има ту привилегију да састави тим какав може ретко која земља на свету.

– Атмосфера у тиму је добра. Јанковићева и Ивановићева су одличне играчице и још бољи људи. До сада ни са једном нисам имао никаквих проблема, – каже Вранеш.

Он очекује да ће наше најбоље тенисерке да добију мечеве у синглу, али мора да има припремљен и план „Б”.

– Уколико после мечева у синглу буде 1:1 играћемо са најјачим дублом, с Јанковићевом и Ивановићевом. Претпостављам да су наши противници разочарани што су обе у тиму, јер се спекулисало да неће бити тако. Њихове жеље су се изјаловиле. Сигуран сам да ће обе наше тенисерке бити на висини задатка и да ћу уколико их стигне замор моћи да на терен у пару пошаљем Јовановићеву и Мирчићеву, – каже Вранеш, који сматра да су пољска и румунска репрезентација подједнаког квалитета, упркос томе што Пољакиње предводи Агњешка Радвањска, четвртфиналиста Међународног првенства Аустралије.

-----------------------------------------------

Прво с Пољском

Први противник наше женске тениске репрезентације на турниру Прве групе Евроафричке зоне Купа федерације сутра ће бити Пољска која је у првом колу у „Д” групи изгубила од Румуније. Прво је Моника Николеску савладала Уршулу Радвањску са 7:5, 4:6, 6:4, док је Сорана Кирстеа победила најбољу пољску тенисерску Агњешку Радвањску са 6:4, 7:5. Тако дубл између ових тенисерки није имао никакав значај.

На терен у 10 часова излазе Ана Ивановић и Уршула Радвањска, млађа од сестара Радвањски које су будућност светског тениса. Она је и првопласирана на јуниорској ранг-листи. Затим играју Јелена Јанковић и Агњешка Радвањска које су у репрезентацијама Србије и Пољске постављене на прву „таблу”. Оба меча преносиће РТС. Међутим, уколико дође до тога да се судбина меча решава у игри парова, преноса вероватно неће бити. Тада би на главни од четири терена у дворани „Сима” покрај фудбалског стадиона „Ференц Пушкаш”, бившег „Неп стадиона” (у преводу: Народни стадион), изашла домаћа репрезентација, а наш дубл би био премештен на једно од споредних игралишта која нису покривена камерама.

Србија и Румунија играју прекосутра, опет од 10 часова. Уколико наше тенисерке остваре обе победе како се и очекује, састале би се у суботу са једном од три првопласиране репрезентације у групама, а противника би одредио жреб.