Спонзори широке руке у губицима

Локално јавно предузеће „Ингас” Инђија дало је прошле године на спонзорства и донације око осам милиона динара. То је четири пута више од остварене добити. Али ту се није зауставило будући да је у овој години планирано додатно повећање тих издатака за нешто више од милион динара.

Дубравка Филиповић, руководилац финансијске службе „Ингаса”, каже да се из кварталног извештаја, који објављују на сајту предузећа, може видети како је потрошен сваки динар и колико је отишло за спорт, културу, а колико за остале намене. Одговор на питање како је могуће да се на спонзорства троши више него што предузеће зарађује, према њеном мишљењу треба да да општина. Јер, како објашњава „Ингас” има годишњи програм пословања, који усваја Надзорни одбор, уз сагласност општине Инђија.

Дакле, из овога што Филиповићева каже, стиче се утисак да јавно предузеће „Ингас” спроводи оно што му оснивач, односно општина Инђија каже да финансира или спонзорише.

Колико су „дарежљива” јавна предузећа можда најбоље илуструје рудник „Ресавица”. Ово јавно предузеће годинама послује с губитком, али то га не спречава да шаком и капом дели паре које нема. Оно је 2013. године вишеструко премашило планиране издатке. Уместо предвиђених 450.000 дало је 3,4 милиона динара за спонзорство, за донаторство уместо 500.000, отишло је 2,2 милиона динара. За репрезентацију потрошено је 23 милиона динара, што је три пута више од збира за донаторство, спонзорства, рекламе, хуманитарне активности.

Од директора овог јавног предузећа Владана Милошевића нисмо добили одговор шта и кога спонзорише, како је могуће да за репрезентацију потроше толики новац. Редовну праксу да јавна предузећа спонзоришу спортске савезе и репрезентативне селекције потврђује и пример Електропривреде Србије. Ово предузеће је за ту намену у 2012. години дало 130, у наредној 30 милиона више, док је ове године срезало трошкове будући да планира да издвоји 123,5 милиона динара.

„Код ЕПС је, међутим, приметан раст трошкова за рекламе. За њих су планирали да издвоје 123,5, док је у 2013. години потрошено свега 3,5 (од планираних 18,9 милиона динара)”, наведено је у извештају Транспарентности Србије, који анализира ефекте примене Закона о јавним предузећима.

А управо једна од антикорупцијских одредаба Закона о јавним предузећима, усвојеног крајем 2012. године, јесте ограничење рекламирања за јавна предузећа која немају конкуренцију на тржишту. За разлику од компанија које послују у условима конкуренције, јавна предузећа имају монопол у својим областима, па њихова спонзорства не могу бити рационална. Јавним предузећима спонзорства и рекламе нису неопходне да би повећала продају и тржишно учешће. Стога пропис налаже да се рекламирају једино уз сагласност оснивача. Али за спонзорства закон не намеће никаква ограничења.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србије (организације која је анализирала ефекте примене овог закона на примерима 25 јавних републичких, покрајинских и локалних предузећа) упозорава да та предузећа упркос свему наведеном и даље троше огроман новац на спонзорства, донације и рекламе, што по његовом мишљењу није оправдано. Јер ако имају вишак новца, треба да га дају у буџет, а надлежна министарства ће га распоредити тамо где је најпотребнији.

Професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић каже да су спонзорства спортских клубова и маркетинг уопште згодан начин да се извуку паре из јавних предузећа. Помагати мање позната спортска удружења и афирмисати нове спортове није само по себи лоше. Али пошто је то тешко контролисати, најбоље би било забранити сваку врсту спонзорства. Ми немамо могућност да за свако предузеће ангажујемо по једног државног ревизора, како бисмо били сигурни да се паре троше за оно за шта су и намењене, сматра Савић.

Корисници државних субвенција требало би да буду непрофитни спортови (атлетика, шах, ватерполо, стрељаштво) и репрезентација, док би се комерцијални спортови (фудбал, кошарка) финансирали сопственим приходима (чланарином, улазницама, продајом ТВ права, комерцијалним спонзорствима). Утолико пре што је домаћа привреда на издисају, а рупа у буџету све већа. Није тајна да професионални спортски клубови добијају доста новца од јавних предузећа и при том плаћају своје играче или тренере по неколико стотина хиљада евра годишње.

Потпуно је економски неоправдано да јавна предузећа која послују са губитком финансирају било шта друго осим сопствене делатности. Не треба заборавити да је седам јавних предузећа, од укупно 25 чији је оснивач република, прошлу годину завршило је са губитком од око пола милијарде евра. 

Раде без сагласности владе

Истраживање Транспарентности Србије показало је да од 13 републичких предузећа обухваћених узорком, за њих пет влада није дала сагласност за њихов програм рада за 2014. годину, а требало је да то учини у децембру прошле године.

Занимљиво је да ниједно предузеће од 25 анализираних није на свом сајту објавило годишњи програм пословања, тромесечне извештаје о реализацији, ревидиране годишње финансијске извештаје са мишљењем ревизора, а то су према закону дужни да ураде. То је уосталом начин да јавност има увид у њихов рад.