Млекаџије се плаше Салфорда

Десетак мањих млекара из централне и јужне Србије јуче су поздравиле решење Комисије за заштиту конкуренције, према којем је Салфорд злоупотребио доминантан положај на тржишту откупа млека, али њихови представници нису желели да јавно коментаришу свој положај на тржишту откупа млека. Разлози за анонимност су, кажу за „Политику”, јасни – мале млекаџије се плаше последица, јер су и овако већ месецима једва преживљавали у борби против нелојалне конкуренције и Салфорда, моћног и финансијски јаког противника. А ко има новац, тај има и тржиште, он диктира цену и поставља услове, уверени су представници малих млекара, па решење комисије виде тек као – охрабрење.

– Било је много проблема на терену. Комисија је потврдила оно о чему месецима шапућемо. Салфорд је гушио конкуренцију, не бирајући средства – каже један од млекара.

У решењу Комисије за заштиту конкуренције која је достављена Салфорду стоји да млекаре у њиховом саставу заузимају 47,4 одсто тржишта откупа млека, док остатак покрива 206 млекара из Србије. Само у 2006. години Салфордове млекаре су откупиле око 350,4 милиона литара млека – готово половину укупних количина откупљених те године. И проценти који јасно показују доминацију нису једина ставка која се ставља на терет овог инвестиционог фонда. Ту су и прекршаји попут наметања неправедних услова пословања и дискриминације произвођача који показују да је Салфорд злоупотребио и искористио доминантан положај на нашем тржишту.

Раде Прибићевић, директор корпоративних послова „Дунав храна групе”, којој припада Салфорд, рекао нам је да ће компанија поступити по свим налозима Комисије.  

– Заштиту наших права потражићемо пред Врховним судом где ћемо покренути управни спор, у циљу побијања спорног решења – каже Прибићевић.

Према његовом мишљењу, споран је проценат учешћа од 47 одсто за млекаре из састава „Дунав храна групе”. До овог податка, објаснио је, комисија је дошла „произвољно користећи податак који је добила од Министарства пољопривреде по коме је у Србији у 2006. откупљено и премирано 739 милиона милиона литара млека”.

– Од тога су наше млекаре откупиле 380 милиона литара, па испада да је наш проценат тржишног учешћа 47 одсто. Овај податак, међутим, није релевантан – каже Прибићевић.

Он такође тврди да је, према подацима Републичког завода за статистику, а и према подацима Привредне коморе Србије, У Србији у 2006. години укупно произведено 1,6 милијарди литара млека.

– Ове количине су релевантне и у односу на њих ми смо откупили око 25 одсто. Овде улази и млеко које није премирано због ниског квалитета (ми га не откупљујемо, али неке млекаре да) као и млеко откупљено са нерегистрованих газдинстава. Одговорно тврдим да ми нисмо откупили више од 30 одсто укупно произведеног и откупљеног млека, закључује директор корпоративних послова „Дунав храна групе”.

(/slika2)Дијана Марковић Бајаловић је јуче, гостујући у Политикином Пословном клубу, изјавила да је Комисија за заштиту конкуренције задовољна послом утврђивања злоупотребе доминантног положаја на тржишту откупа млека, као и решењем и мерама које је изрекла.

– Било је довољно чињеница и података које смо добили од државних органа и институција и надамо се да ће у предвиђеном року Салфорд спровести изречене мере из решења и да ће нам доставити доказе – каже председница Комисије за заштиту конкуренције.

Шта ово решење значи за обичног потрошача?

– Не много, каже Бајаловићева, јер је комисија испитивала само један сегмент овог тржишта, али ће ово решење сигурно побољшати положај примарних произвођача млека.

Коментаришући решење које је Салфорду уручено пре два дана, Раде Прибићевић каже да су све примедбе које је комисија нашла системског или структурног типа, дакле односе се на целокупну индустрију, на начин на који се у Србији послује, а не на специфичности у пословању Салфордових млекара.

-----------------------------------------------------------

Ко су сведоци сарадници у антимонополским процесима

Задовољни смо што ће Салфорд поступити по решењу које смо им уручили. Проценти о учешћу на тржишту откупа млека су и те како релевантни, јер су подаци добијени од државних органа. Што се тиче одлуке да се жале, свако има право да тражи заштиту пред судом, изјавила је јуче Дијана Марковић Бајаловић гостујући у Политикином Пословном клубу.

А ко је следећи под лупом комисије? Зашто још нико није кажњен због злоупотреба позиције на тржишту? Хоће ли Мишковић постати Бил Гејтс? Како студент може да надмудри професора? Ко су сведоци сарадници у антимонополским процесима? Одговоре Дијане Марковић Бајаловић на ова и друга питања објављујемо у недељном броју „Политике”.

Јелица Антељ

-----------------------------------------------------------

Освојили 70 одсто тржишта млека у Београду

Од 44 укупно понуђених производа различитих врста млека у „Макси” супермаркетима чак 28 долази из фабрика те групације

Сваки други купац у Србији практично је принуђен да купује млеко произведено у некој од млекара у власништву Салфорда.

Овај податак проистекао би из закључка Комисије за заштиту конкуренције да 47,4 процента овдашњег тржишта заузима управо ова групација, која је, током 2003. и 2004. године, постала већински власник пет највећих млекара у Србији – „Импаза” из Зајечара, новосадске, суботичке и земунске млекаре, као и „Имлека”.

Према истраживању „Политике”, Београђани имају још мање избора када је посреди понуда ове основне намирнице. Процењује се да око 70 процената млека из индустрије „Дунав храна групе” попуњава рафове водећих градских трговаца.

Примат Салфорда вероватно је најуочљивији из перспективе купца који стоји испред фрижидера у супермаркету „Макси”. Оскудан избор потврђују и подаци са званичног сајта ове трговине – од 44 укупно понуђених производа различитих врста млека чак 28 долази из Салфордових фабрика. Преостали већи произвођачи који имају шансу да раде са „Делтом” су нишка и шабачка млекара, али и „Сомболед”, који је већ више од четири године у власништву водеће хрватске млечне индустрије „Дукат”…

Комисија за заштиту конкуренције у последњој анализи тржишта, међутим, тренутно не располаже подацима о реалној заступљености произвођача у градским продавницама, потврдила је председница Комисије Дијана Марковић Бајаловић.

– Нажалост, овим истраживањем се нисмо бавили, али не значи да нећемо. Међутим, чак је и голим оком видљиво да је посебно дуготрајно млеко из Салфордових млекара најзаступљеније у градским трговинама – истакла је она. 

Раде Прибићевић, директор корпоративних послова „Дунав храна групе” наглашава да у Србији ради око 230 млекара, а да би се другачији закључак стекао када би, рецимо, анализирали ко све продаје млеко у супермаркетима у Лесковцу или јогурт у пекарама широм државе. 

– То би била потпуно другачија слика. У организованим трговинским ланцима ми јесмо доминантни јер смо велики, али то није довољно да би нас оптужили за монопол. Тачно је да смо доминантни у сегменту дуготрајног млека, због тога што већина других млекара није у стању да га произведе. Погледајте, рецимо, полице у „Меркатору”. Овај трговац продаје доста увозних производа, у понуди су алпско и хрватско млеко, као и „Данонеови” производи. На овом тржишту има још играча – рекао је Прибићевић.

И. Албуновић