Судија испитивао вештака

Сведочењем Ива Томића, вештака тужилаштва за идеологију велике Србије, који је јуче рекао да је војвода Момчило Ђујић зажалио због избора који је направио 1989. године, када је Војислава Шешеља прогласио за српског војводу и 1998. године му одузео титулу, у Хашком трибуналу настављено je извођење доказа против лидера радикала. Како је вештак Томић објаснио, однос између Ђујића и Шешеља је постао проблематичан од момента када је Шешељ незванично подржао власт Социјалистичке партије Србије до те мере да су га неки назвали „црвеним војводом“, после чега се Ђујић дистанцирао од Шешеља тако што је у српској штампи у то време објавио да је „Војислав Шешељ скренуо са пута, да је издао монархију и да сарађује са Социјалистичком партијом“ која је тада била на власти.

Разговор о монархији

Разговор о монархији и престолонаследнику Александру Карађорђевићу, који је обележио почетак јучерашњег заседања, започет је пошто је у судници приказан проглас четничког покрета издат 18. фебруара 1991. године, који је потписао председник Централне отаџбинске управе Српског четничког покрета војвода др Војислав Шешељ, а у коме су штампани традиционални слогани Српског четничког покрета: „Слобода или смрт“, „Равна гора победити мора“, „С вером у бога за краља и отаџбину“, „Србија је вечна док су јој деца верна“ и „За Васкрс слободна Србија“.

Пошто је приметио да се у овим слоганима спомиње краљ, председавајући судија Жан-Клод Антонети је затражио објашњење.

Вештак Томић је одговорио да је, када је настао, Равногорски покрет био краљевска војска верна тадашњем краљу и да је у већини својих програмских докумената овај покрет остао одан краљу Карађорђевићу.

„Да, али овај документ носи датум 18. фебруар 1991. године. Шта је са монархијом“, упитао је судија Антонети.

„Па, монархија више не постоји“, одговорио је сведок.

„Па зашто се онда овде помиње краљ“, наставио је судија Антонети.

Томић је објашњавао да се краљ спомиње зато што се Равногорски покрет и даље залагао за монархију, парламентарну краљевину. Да је наследник престола Александар Карађорђевић живео у егзилу и да се тражило да се организује референдум да би се вратила монархија.

„Александар Карађорђевић, где је он живео, у САД“, упитао је председавајући судија.

„Не, него у Великој Британији“, одговорио је Томић.

„Да ли је Ђујић имао некакве ставове око успостављања монархије“, упитао је судија Антонети.

Томић је одговорио да је Ђујић и даље био веран монархији и да је желео да се она поново успостави у Југославији.

„Да ли је Шешељ имао неке ставове у погледу успостављања монархије 1991. године“, наставио је судија Антонети.

„У почетку, Шешељ се позитивно односи према томе – 1991. и 1992. године. Међутим, после тога се дистанцира од монархије и помиње могућност организовања референдума по том питању. Мислим да је истовремено био изузетно критичан према престолонаследнику. Шешељ сматра да Александар Карађорђевић није био способан да води државу“, рекао је Томић.

Пошто је, због тога што у споменутом прогласу пише да треба „следити напоре славних претходника Драже Михаиловића, Драгише Васића и др Стевана Мољевића“ и „ваља поново развити четничке заставе у свим српским земљама“, објашњено да је Дража Михаиловић био главни војни командант Равногорског покрета и министар одбране југословенске владе у егзилу, а да су ова друга двојица били главни идеолози покрета, судија Антонети је упитао да ли је против Драже Михаиловића вођен процес због ратних злочина.

„Јесте, он је проглашен кривим и погубљен је 1946. године“, одговорио је сведок.

Тужитељка Дал је рекла да би се вратила на стварање Српског четничког покрета. Али, судија Антонети као да је није чуо.

„Ви кажете да је генерал Михаиловић био осуђен на смрт, а на енглеском видим да је био погубљен“, прокоментарисао је.

„Био је погубљен. Погубио га је комунистички систем који је и водио суђење које није било правично јер није постојала одбрана“, тврдио је сведок.

„А, шта му се стављало на терет“, интересовао се судија Антонети.

„Да је сарађивао са Немцима и Италијом и да се борио против покрета отпора под вођством комуниста“, одговорио је вештак.

У другој половини јучерашњег заседања председавајући судија је обећао тужитељки Дал да јој више неће одузимати време својим питањима, али она је одговорила да раширених руку дочекује питања судија.

Судија Антонети и јуче је показао да прати српску штампу.

Познато име

Објашњавајући како је дошло до оснивања СРС-а, Томић је у једом моменту рекао да је Шешељ постигао споразум са једним од лидера Народне радикалне странке Томиславом Николићем да оснују нову политичку партију.

„Поменули сте име које је доста познато. Томислав Николић. Ко је он био“, реаговао је судија Антонети.

„Он је првобитно живео у Крагујевцу, у то време је био члан Народне радикалне странке, а касније ће постати један од главних лидера радикалне странке, он је сад потпредседник партије“, одговорио је Томић.

„Шта је он по професији. Какво је његово образовање“, упитао је председавајући судија.

„Не знам. Није правник. Заборавио сам које је његово занимање“, одговорио је вештак.

Томићу, који тренутно припрема своју докторску тезу која говори о српском националном питању у комунистичкој Југославији, и аутор је многобројних чланака, радова, есеја и извештаја који се односе на српско национално питање, и јуче је поновио да је Шешељ интелектуални потомак Равногорског покрета, „од којег је преузео циљ стварања велике Србије”, да је још почетком деведесетих година говорио да Хрвати морају да се казне за злочине које су починили над Србима у Другом светском рату и да је чим су почеле напетости у бившој Југославији он послао добровољце СРС-а у Хрватску под изговором да заштите српско становништво.