Живот у Београду са већим ризиком од психоза

Како рођење и одрастање у милионском граду, попут Београда, може да утиче на појаву анксиозности и болести поремећаја расположења – само је мали део истраживања које предводи доцент др Нађа Марић Бојовић са Медицинског факултета, у оквиру до сада највећег испитивања како спољна средина утиче на гене и појаву психоза. Започето је 2011. године. У бази је 11.000 испитаника из 14 држава, међу којима је и Србија. Главни истраживач је проф. др Џим ван Ос, са Универзитета у Мастрихту, а недавно је састанак истраживача овог пројекта одржан у Београду.

– Мегаполиси су феномен новог доба, једна од најинтригантнијих тема у психијатрији данас. Долазак у мегаполис, посебно ако је повезан са миграцијом и одласком из своје земље у другу етничку средину, код човека брзо троши капацитет за поверење. Особа нема с ким да подели отуђеност, притиска је борба за егзистенцију, а све то појачава душевну нестабилност. Промене се дешавају несвесно, па неки осећају непрестану, безразложну бригу, неспокој (анксиозност), други пролазе кроз депресију, коју прати безнадежност, беспомоћност, самоомаловажавање, а неки постају претерано сумњичави, повлаче се у себе, трпе ирационалне страхове, а њихова способност и делотворност упадљиво опадају и настају психозе – објашњава за „Политику” др Марић Бојовић, начелник одељења за истраживање и ране интервенције у психијатрији Клинике за психијатрију КЦС.

Милионски Београд квалификовао се за ово истраживање: да ли психијатри већ виђају ове негативне појаве у нашој престоници?

– У Београду нема много емиграната, али се зато код нас могу добити драгоцени подаци о разликама које рођење и одрастање у руралној или урбаној средини носи за неуроразвој. У велеграду је већа вероватноћа појаве пренаталних инфекција, једног од значајних фактора ризика за психозе; постоји виши ризик од злостављања и занемаривања, дроге су лако доступне, што све има одређеног значаја за развој психозе касније, али велики градови наравно нуде и многе повољности – каже др Марић Бојовић, која је за рад о испитивању распрострањености симптома психозе у општој популацији и разлике према полу добила награду Европског удружења психијатара за најбољи научни рад истраживача млађих од 40 година.

Колико је у таквим условима лек пресељење у мањи град или чак на село и да ли се ови поремећаји уопште могу спречити?

– Делује ирационално да се каже да спречавамо схизофренију, јер данас већина живи у уверењу да кад се болест добије – ту више нема спаса. Ово безнађе и додатно погоршава стање. Савет о пресељењу не може бити уопштен. То сам саветовала тек после разговора и уочавања солидне прилике за одлазак у мању средину. Неки су се пацијенти преселили, редовно долазе на контроле и добро су. Један од њих ускоро планира изложбу својих ликовних дела у Београду… тријумфално се враћа назад, али само накратко – каже, на крају, др Марић Бојовић.

Оливера Поповић

-----------------------------------------

Марихуана и ризик од психозе

Шта др Нађа Марић Бојовић мисли о употреби марихуане и колико је њена конзумација фактор ризика за психозе? – Коришћење марихуане пре 15 године даје и до четири пута већи ризик за појаву симптома психозе. Каснији почетак употребе такође носи ризик, али је он између два и три пута мањи, и то код особа које имају генску предиспозицију. Ми не знамо које гене носимо у себи: да би се појавила нека од схизофренија, потребно је да се у геному нађе сет, рецимо, сто одређених гена, а болест се јавља без обзира на утицај средине. Ако неко у свом геному има само 80 гена, то је за болест недовољно. Важно је да се фактор средине не надовеже на осетљиви геном, јер ако се то деси тада ће се појавити болест, а није морала. Зато свако ко зна да у најширој породици има сроднике који су имали проблема са неким од психотичних поремећаја, не сме никада узимати марихуану. Моја је дужност, као лекара, да то овако јасно и директно кажем. Осталима остављам да сами размисле – одговара др Марић Бојовић.