Пола века „Базара”

Богата архива часописа који излази 50 година нуди обиље аргумената и онима који тврде да је некада све било другачије и онима који кажу да се ствари суштински нису много промениле. Седамдесетих и осамдесетих читатељке су шиле најлепше хаљине по чувеним шнитовима из „Базара”. Данас жене слабо шију, па нема ни кројних листова, али теме којима се бави овај лист да би женама улепшао и олакшао живот у начелу су исте: како живети у складу са тренутком, сачувати лепоту и здравље и завирити преко сјајних листова у неке егзотичне, недостижне кутке и туђе животе.

Петнаестог децембра навршава се пола века од изласка првог „Базара”, са Миленом Дравић на насловној страни. Најновији, 1293. број, изашао је прошлог петка да обележи овај јубилеј. У модном едиторијалу су креације домаћих дизајнера и манекени које су ходале домаћим и светским пистама. Објављен је и додатак са најлепшим насловним странама. На њима су јавне личности или манекенке, понекад фотографисане на начин који је у тадашњој Југославији свакако био авангардан. Прелиставање старих бројева показује да није било ни табу тема, па је још седамдесетих година „Базар” имао причу о ожењеним хомосексуалцима и о проблемима трансвестита.

Ивана Филиповић, главна и одговорна уредница, каже да су теме у суштини исте као некад и да је „срце” листа задржано:

– „Базар” је часопис који се чита. Доста полажемо на избор саговорника, имамо рампу за кич и шунд. Постали смо тржиште које је превише жуто, живи од скандала и људи који немају занимање. Желимо да форсирамо праве вредности и праве приче о људима. Не бежимо ни од народне музике, али је то уклопљено у вредности које негујемо. Проширили смо, такође, сегмент културе. После десетак година, поново се тражи да се „Базар” остави испод тезге, јер то није сликовница већ часопис у којем има нешто да се прочита.

Зорица Мутавџић, прва уредница, написала је у књизи „Белешке из прошлог века” колики је изазов био окупити сараднике. Ипак, име „Политике” отварало је сва врата, па и код Александра Јоксимовића, тада најдаровитијег модног уметника.

„Пошто су била времена оскудице, (а кад нису код нас), ’на дивљака’ смо черупале стране модне часописе. Аца је стално бирао најбоље, најприхватљивије моделе. Дошао је и Момо Капор с белешкама једне Ане”, написала је прва уредница.

Капорове приче су касније преточене у књигу.

Неда Тодоровић, која је на чело листа дошла почетком осамдесетих, нагласила је да је „Базар” као једини домаћи женски часопис који је преживео три државе био и остао препознатљив домаћи бренд. Додала је да су дошли неки нови луксузни часописи, али да су они „много ближи новчанику него срцу”, јер је узор који промовишу шопингхоличарка.

Деведесете године биле су нови изазов за „Базар”.

„Као увређена дама, гледали смо да се не уплићемо у фолк параде, нове хероје са пиштољима, звезде политичког неба које су се нагло појављивале и нагло нестајале. Нисмо увек у томе успевали,” признала је Милица Шибалић, уредница од 1990. до 2000. године.

У првој деценији 21. века, којој је печат дала Бранка Јеремић Субота, установљене су модна награда „Марија Крањц” (по дугогодишњој модној уредници) и књижевна награда „Женско перо”.

Нови визуелни идентитет, уз повратак традиционалним вредностима, започела је Зорица Карановић, а наставила Ивана Филиповић. Коментари старих читалаца и оних који су се вратили „Базару” веома су позитивни, осим што понекад приговоре због мноштва реклама.

– Ситуација јесте тешка, криза је, али хајде да ми не стављамо на све начине до знања да је тако. Хајде да покажемо женама како могу да изгледају светски и са мало новца. Ви нећете у „Базару” видети скупе светске брендове, али можете да видите моду која је домаћа, али личи на ту страну – истиче актуелна уредница.