Мекалистер здушно помаже Србији

Поводом изјаве Дејвида Мекалистера, новог известиоца Европског парламента за Србију – да српски воз јури ка ЕУ и да ће му бити потребно више године да стигне до главне станице у Бриселу и да је прилично сигуран да ће Србија прво поглавље отворити у 2015 – Горан Свилановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, чије је седиште у Сарајеву, каже да је то Мекалистерово искрено мишљење. Са Свилановићем, који је и некадашњи министар спољних послова Србије и Црне Горе, разговарали смо у паузи конференције „Европска унија, западни Балкан 2015–2020: шансе, партнерства и обостране недоумице”.

– Имао сам прилике да с њим разговарам врло детаљно, врло дуго и у четири ока. И то што је рекао то је његово искрено мишљење. А ја делим то мишљење. Србија је потпуно спремна да уђе у процес преговора, да се отвори неколико поглавља, јер је она спремна за тих неколико поглавља, а не само за једно. Да ли је у питању неколико месеци, с ове или оне стране Нове године, није тако важно. Очигледно је, барем како сада изгледа, да то неће бити до Нове године.

Можете ли онда да прецизирате да ли ће то барем бити у првој половини следеће године?

У првом кварталу следеће године, било би реално. Србија је такође припремљена и верујем да ће то тако и да буде. Мекалистер има велики углед унутар своје политичке странке, а то је странка канцеларке Ангеле Меркел (ЦДУ), и мислим да ће он здушно да ради на томе.

Шта је то што регион може јаче да погура ка ЕУ?

Две су ствари ту посебно битне. Прва је, а то ће се захтевати од свакога и у једнакој мери, реформа економије, да људи боље живе него што живе сада, да би их Европљани видели не као претњу, него као добродошлог партнера, да их виде као себи сличне. Друго, реформа јавне администрације. То је оно што је рекла потпредседница владе Кори Удовички. У овој сфери се јако много очекује. То не мора да буде брзо завршен посао, али је јако важно да буде темељно урађен посао. А ту је и оно што је суштина ЕУ, поштовање људских права, правне државе, борба против корупције, слобода медија... И то важи за све.

Кад за једну земљу крене процес придруживања, е ту се онда отварају специфичности за њих, које су овде толико изражене да ће директно утицати на квалитет, сложеност, а можда и на брзину процеса придруживања – да ли је у питању функционалност, веза организованог криминала и администрације.

А кад је реч о Србији?

У том смислу, Србија је направила огроман искорак са Бриселским споразумом. Он је већ редефинисао процес придруживања јер постоји поглавље 35. У смислу у којем тај процес утиче на процес придруживања, то је сада већ свима јасно да је Србија тај искорак уствари направила у претходних годину и по дана, тако да је сада потпуно спремна да се посвети ономе што је био мој први критеријум који је једнак за све, а то је економија, реформа јавне управе и поштовање основних вредности на којима је утемељена ЕУ, а то значи – у пуној мери успостављању правне државе, која поштује људска права и слободе свих.

Црна Гора је у овом тренутку формално испред Србије...

Јесте, она је одмакла, читав низ поглавља је отворила и затворила, наставља се тај процес, велики су посао урадили. Али, и пред нама и пред њима, али и осталима у региону је наредних пет година и требало би стварно да се сви усмеримо на једну идеју – пет година и један дан, да први дан нове Европске комисије буде дан када ће и Србија и Црна Гора, можда и још неко из региона (у овом тренутку Албанија је кандидат) моћи да представи једну информацију – да су завршили техничке преговоре.

Говорите о „пакету” за пријем?

Не, не говорим о „пакету”. Само говорим да је у наредних пет година једна велика утакмица. Али, треба сви да гледамо унутар онога што сами радимо и у том смислу свака од ових влада има велики посао који треба да обави у тих пет година. Али, могуће је. И треба стварно искористити тих пет година.