Хан: Све сам рекао у Београду

Одговор на конкретно питање да ли ће заиста признање независности Косова бити услов за улазак Србије у Европску унију, као што тврди председник Томислав Николић, јуче нисмо могли да добијемо у Бриселу. На питање „Политике” да ли то што је Јоханес Хан рекао српском председнику у четири ока крајем новембра у Београду може да се тумачи на начин како је то јавности пре неколико дана пренео Николић, из кабинета европског комесара су нас упутили на оно што је изречено новинарима после њиховог београдског сусрета.

Из Хановог кабинета подсећају да би преговори о поглављу 35 (које се односи на Косово) требало да доведу до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова у облику правно обавезујућег споразума који ће уследити на крају преговора о приступању Србије ЕУ.

„Европска унија, односно комесар Хан, увек истичу да је наше очекивање да ће Србија наставити свој ангажман у дијалогу између Београда и Приштине како би се осигурала нормализација односа са Косовом. Србија је до сада остварила значајан напредак и требало је да настави са имплемeнтацијом свих споразума без одлагања дијалога, на конструктиван начин”, каже у одговору који нам је стигао из кабинета комесара за суседску политику и преговоре о проширењу.

Николић је, да подсетимо, на конференцији за новинаре после сусрета са Ханом, рекао да ће ЕУ очекивати од Београда да заврши преговоре с Приштином и да „потпуно регулише свој став у вези с Косовом и Метохијом”.
„ЕУ не жели да поступи као у неким ранијим случајевима када је у чланство примана држава која није регулисала своје унутрашње односе”, пренео је тада Николић садржај свог разговора са Ханом, док је ових дана овај разговор „превео” као захтев да Србија призна Косово приликом уласка у ЕУ затраживши да се о оваквом услову постигне национални консензус.

Хан није износио превише детаља из сусрета са Николићем, већ је поручио да Србија мора да настави са реформама, јер ће темпо приближавања Европској унији зависити од тога, али и од односа са Косовом. Београд ће, како је рекао, своју спољну политику постепено усаглашавати са ЕУ.

У међувремену, према писању „Новости”, из Берлина је наводно Београду упућено 11 нових услова које би Србија морала да испуни за почетак преговора са Европом – од статута Заједнице српских општина, који би требало да буде у складу са приштинским законима, преко договора о позивном броју за КиМ и изградње зиданих објеката на административним прелазима до прихватања косовских пасоша на границама Србије. Према сазнањима „Политике”, писмо из Берлина је у Београд стигло још пре месец дана, али није реч ни о каквим новим условима, већ само о подсећању на оно на шта се Србија већ обавезала Бриселским споразумом.

Председник Владе Србије Александар Вучић одбио је јуче да коментарише наводе о овим немачким условима рекавши само да Србија неће признати Косово, али и да данас нико од Србије не тражи да призна Косово.

„Не могу то да коментаришем и не могу да коментаришем шта је за нас прихватљиво. Не мислим да неки хоће да нас натерају да себе згазимо да би показали да су јачи, него да желе Србију као чланицу ЕУ”, рекао је Вучић новинарима у Палати „Србија”, додавши да Србија тражи најрационалнија могућа решења за сва питања, а да ниједног секунда не угрози територијални интегритет и истовремено очува стабилност у региону.

Вучић је, како преноси Бета, навео да постоји жеља великог броја чланица ЕУ да поглавље 32 буде отворено само заједно са поглављем 35 о Косову, „а то значи предузимање још неких унилатералних или заједничких акција са приштинском владом” у чему, како је рекао, не види неко велико откриће.

У вези са захтевом који се односи на прихватање косовских пасоша, Вучић је навео да грађани Косова на прелазима морају да имају и додатни папир, а не само пасош. А на питање како ће грађани Косова прелазити границу на београдском аеродрому, Вучић је одговорио да би он много волео да „Ер Србија” лети за Приштину и да је он „одобрио ту идеју”.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић и даље понавља став да Србија не одустаје ни од евроинтеграција, али ни од становишта да је Косово део Србије.

„У овом тренутку нико пред нас не поставља такво питање да би ми на њега морали да одговоримо”, истакао је Дачић гостујући у емисији „Око” на РТС-у додајући и да као министар спољних послова гледа само оно што је формално, а формално нико пред Србију није поставио такав захтев.

Наше сазнање да је из Берлина стигло само подсећање на неки начин потврђује и аналитичар Душан Јањић. Немци, како каже, имају такав обичај.

„Могуће је да им се из неких разлога учинило да се у Србији спрема промена политике према Косову. Да има нечега могли су да закључе из изјава Дачића и Николића. Ја то, пак, више тумачим као политичке изјаве намењене домаћој јавности које, додуше, могу да изазову сумњу у то да ли се заиста наставља са Бриселским споразумом или не”, оцењује Јањић.

И професор Факултета политичких наука Предраг Симић, како преноси Танјуг, сматра да Берлин не тражи ништа што већ није тражио од Србије, али да је неочекиван тајминг који коинцидира са отказивањем „Јужног тока” и отежаним положајем Србије, који је из тога произашао. То се, сматра он, може схватити као покушај да се Србија, када је остављена на „цедилу” од Русије, приволи да прихвати принципе на којима ће наставити преговоре са Приштином, а који се сада појављују као принципи за отварање првих поглавља.

За Душана Пророковића, извршног директора Центра за стратешке алтернативе и некадашњег државног секретара у Министарству за Косово и Метохију, нема дилеме да је Николић правилно протумачио Ханове поруке. Према његовим речима, још 2007. године се у „дипломатским кулоарима” говорило о томе да је пре уласка Србије у Европску унију нужно признање Косова. „То што је Николић сада рекао ја сам први пут чуо током преговора које је водила тројка о будућем статусу Косова и Метохије у новембру 2007. године. Наравно, то се говорило у дипломатским кулоарима у незваничној форми, али се говорило безмало пре седам година”, казао је Пророковић, а преноси Бета.

Он оцењује да се Николићева изјава може довести у везу са геополитичким померањима која се дешавају. То, каже, нема везе само са „Јужним током” него и са другим стварима.

О томе да ће се Србија наћи пред овим „зидом” говорио је својевремено и шеф дипломатије Вук Јеремић. Како је пре три године обелоданио, „четири министра спољних послова ЕУ рекла су да Србија не може ући у унију без формалног признања независности Косова”. У разговору за наш лист он је тада рекао да ће Београд уколико буде морао да бира између Косова и уласка у ЕУ, изабрати Косово.

Почетком ове године исти став изрекао је и председник Николић рекавши у једном интервјуу да ће „Србија одбити улазак у ЕУ уколико услов за то буде признање независности Косова и Метохије”. Покушај да се и други одреде на овако отворен начин за сада је остао безуспешан.

-----------------------------------------

ЕУ: „Немачки услови” су листа Фернанда Ђентилинија

Брисел – Немачка није поставила никакве нове услове Србији за отварање првих поглавља у преговорима о придруживању, али инсистира да се најпре спроведе све оно што је договорено у оквиру Бриселског споразума, кажу Танјугови дипломатски извори у Бриселу. „Нема нових захтева Србији”, рекао је за Танјуг високи западноевропски дипломата који је желео да остане анониман, осврћући се на писање једног београдског листа о 11 „немогућих” захтева Немачке да би Србија добила зелено светло за отварање поглавља.

Он је нагласио да је поменутих 11 тачака везано за обавезе које је Србија већ преузела у оквиру дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине, а досад их није спровела или их је спровела само делимично. „Тих једанаест тачака су одавно познате властима у Београду и то није ништа ново”, указао је он.

Поред тога, рекао је Танјугов извор, није реч о „немачким захтевима”, него о листи коју је члановима Европског савета предочио Фернандо Ђентилини, близак сарадник Кетрин Ештон, који је активно учествовао у дијалогу, а сада ради за њену наследницу, високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини. „Ђентилини је предложио да се отварање поглавља 35 у преговарачком процесу услови спровођењем ових обавеза, а Немачка и Велика Британија су то подржале”, објаснио је он. (Танјуг)