Падају цене цигарета, али и приходи државе

На радост овдашњих пушача, цигарете би до краја недеље могле још једном да појевтине. То је епилог рата који се води на дуванском тржишту, а који је почео у последњој недељи новембра. Иако се не зна ко ће у овом ценовном рату победити, оно што је сигурно то је да ће на губитку бити држава.

Јер, са нижим ценама цигарета, нижи ће бити приходи од једног дела акцизе. Уз намет у фиксном износу, цигарете су „опорезоване” и са пропорционалном акцизом која се обрачунава на малопродајну цену. Додатно, појефтињењем цигарета биће мањи и приходи од ПДВ-а.

Према акцизном календару који је дуванска индустрија договорила с државом све до краја 2016. године њих од нове године очекује повећање намета па је крајње неизвесно да ли ће они, због ниске куповне моћи потрошача, моћи да га превале на финалну цену производа. Очигледно обе стране када су се договарале о повећању намета на цигарете нису рачунале на пад стандарда пушача.

Иначе, крајем новембра, цене појединих цигарета пале су и до 30 динара по паклици. Тако су „пал мал”, „лаки страјк”, „бонд” и „монте карло”, на пример, појефтинили за по 20 динара. Нису само мултинационалне компаније снижавале цене, већ и регионални и домаћи произвођачи. Тако је хрватски ТДР снизио цену „јорка” за 10 динара, а за толико је и „Монус” оборио цену „фаста” и „монуса”.

 – Узрок пада цена је изузетно велика конкуренција на дуванском тржишту, додатно подстакнута нелојалном конкуренцијом са црног тржишта која је значајно смањила легално тржиште дуванских производа – каже Милица Бисић, порески стручњак.

Појевтињење цигарета је, како она објашњава, заправо борба дуванске индустрије за легалан део тржишта. Сви произвођачи који су „пренели” целокупно повећање акциза на финални производ, а не на уштрб сопствене зараде, суочили су се са великим падом тржишног учешћа.

Она појашњава да ће, са једне стране, пад цена цигарета усрећити потрошаче, али да са друге стране, то може да значи пад буџетских прилива током следеће године и по основу мањих прихода од акциза и мањих прихода од ПДВ-а.

– Потрошачима су сада доступне јефтиније шверцоване цигарете, што представља нелојалну конкуренцију легалним произвођачима. Држава није реаговала на време, сада ће бити потребно доста времена да се тај озбиљан проблем реши – каже Бисићева.

У последње време држава је урадила доста на сузбијању шверца цигарета, али је на том пољу према оцени економисте Драгована Милићевића остварен полууспех.

– Чињеница је да је куповна моћ већ значајно пала и то је, осим сиве зоне, други разлог који произвођаче дувана нагони да спусте цену цигарета. Због нижих цена приходи ће бити мањи и по основу пропорцијалног дела акцизе и прихода од ПДВ-а – каже наш саговорник.

Када је генерално о приходима од акциза реч, увидом у нацрт буџета за 2015. годину види се да је план да они остану на нивоу овогодишњих (око 79,5 милијарди динара). То би могло да значи да за произвођаче цигарета неких значајнијих промена акцизне политике неће бити. То је потврдио и министар финансија Душан Вујовић. Како је рекао новинарима на конференцији у организацији Америчке привредне коморе, у свом програму влада није предвидела повећања пореских стопа, већ само бољу наплату пореза. Ипак, у буџету се на бољу наплату не рачуна, вероватно зато што Међународни монетарни фонд (ММФ) то није могао да прихвати. Ако ефеката на пољу сузбијања сиве економије буде, то би се догодине видело као ванредан приход. По том основу очекује се да држава у наредне три године приходује 300 до 350 милиона евра, што је и по процени Фискалног савета реално. ММФ то није могао да прихвати као приход док се то очекивање не оствари, јер је, на пример, и Лазар Крстић очекивао 100 милиона евра од сиве економије годишње, па се то није догодило.

Према проценама произвођача дувана, скоро петина тржишта побегла је у сиву зону. Масовна појава илегалних дуванских производа угрозила је целокупан производно-прометни ланац. Према неким рачуницама, буџет је директно изгубио око 200 милиона евра због појаве нелегалног тржишта дуванских производа.

Како може да се чује у незваничним разговорима са појединим представницима дуванске индустрије, кључни разлог претходног, али и будућег појефтињења је, нелојална конкуренција. Наиме, иако је током последње године услед сталног повећања акциза долазило и до повећања цена цигарета, поједине компаније нису увек повећавале цене, настојећи да и на уштрб сопственог профита повећају своје учешће на српском тржишту. Иако не желе да именују нелојалну конкуренцију, „дуванџије” наводе пример компаније која је продавала своје производе на трафикама по цени од 140 динара, иако су само државне дажбине у том тренутку износиле 136 динара по паклици. Немогуће је, тврде, са четири динара профита по паклици, покрити трошкове производа, производње, зараду велепродаје и малопродаје.

Зато су поједине компаније већ тражиле од Министарства финансија увођење такозване супер минималне акцизе, која би онемогућила произвођаче да на тржиште излазе за дампинг ценама, односно да не могу да остварују губитак. Међутим, упућени кажу да је и у самој ЕУ таква политика била критикована, јер ограничава слободно формирање цена, а то заправо и не би решило суштински проблем, а то је нелегално тржиште.