„Тројка” против Сиризе

Све што се дешава ових дана у Грчкој мотивисано је сламањем Коалиције радикалне левице Сиризе.

Први потез је повукао актуелни премијер Самарас, на тај начин што је гласање за избор председника државе, који се по Уставу Грчке бира у парламенту, померио за два месеца унапред. Уколико се у три покушаја председник не изабере, следе ванредни парламентарни избори.

Зашто је Самарас померио изборе за 17. децембар (прво гласање)? Због тога што ће други потез повући „тројка” (ММФ, ЕУ и ЕЦБ), наиме одложиће плаћање рате такозване помоћи од седам милијарди долара док се не види исход.

Уочи Божића који Грци славе 25. децембра, испоставиће се да нема пензија без тих седам милијарди, или нешто слично, а као главни кривац за то ће бити означена Сириза.

У таквој атмосфери ће се вршити притисак на 26 недостајућих гласова за избор председника (потреба је квалификована већина од 60 одсто, више него за формирање владе)и процена је Самараса (а не треба заборавити да је радио за Светску банку) да ће или однети победу и показати да је способан да сломи Сиризу, или да ће се у ванредне парламентарне изборе ући с невероватном кампањом страха – ето шта ће се догодити, каква ће беспарица настати, ако гласате за Сиризу. Не треба сумњати да ће „неутрална тројка” из све снаге провоцирати колапс Грчке само због могуће победе Сиризе.

С друге стране лидер Сиризе, Ципрас, умерио је своју реторику, у шта смо имали прилике да се уверимо и на његовом предавању на Правном факултету у Београду пре неки дан, у односу на претходна два изборна циклуса. Сада нема говора о напуштању еврозоне и последично ЕУ, већ се акценат ставља на снагу аргументације којом ће се „тројка” убедити да напусти штедњу као основни критеријум реформи и у средиште стави солидарност и заједништво унутар ЕУ.

Исти став Ципрас је изнео и у разговору за „Политику” 7. децембра: „Неопходна нам је реформа историјских размера која ће преусмерити ЕУ с политике стезања каиша и обезбедити свеобухватно решење за проблеме задужености, чиме ће се обезбедити да друштвена кохезија и људске потребе постану већи приоритет од краткорочних захтева тржишта.”

Ефектно реторички смишљено, Ципрас подсећа на овакву солидарност каква је показана према Немачкој 1953. године, када су многи репарациони захтеви опроштени од свих чланица победница.

Другим речима Ципрас зна да не може доћи до жељене подршке грађана управо због страха обичног света, ако директно говори о напуштању еврозоне, већ хоће да увуче противнике у добронамерне расправе о конкретним питањима, у којима ће се јасно видети да „тројку” интересује само заштита поверилаца Грчке и доминација, а не некакви интереси грађана Грчке.

Сириза је веома близу апсолутне већине због тога што изборни закон награђује првопласираног са чак 50 посланичких места. Од 300 посланика, 250 места се дели пропорционално, а најјача листа добија бонус од 50 посланичких места. Тако је могуће да са око 37 одсто гласова на изборима, уз извесно „расипање” гласова оних листа које не пређу цензус, Сириза добије апсолутну већину.

Платформа за кампању, коју је Ципрас изнео и у Београду, савршена је за добијање ове подршке грађана. Лоша вест је у томе што то знају и противници и одмах су одиграли на последњу карту коју имају: креирање хистерије код грађана уочи Божића и Нове године. И одмах иза тога, ако то не успе, следи довођење Грчке у режирани финансијски колапс током трајања предизборне кампање.

Европска унија и ММФ, што ће рећи САД, морају на примеру Грчке да јасно ставе до знања да грађани не одлучују о својој судбини, још мање о политичким пројектима, а сасвим је недопустиво да грађани, водећи рачуна о сопственим интересима, угрозе интересе банака, хеџ-фондова, осигуравајућих друштава и других финансијских институција запада. Неки ред ипак мора да се зна.

Зато је данас бити уз Сиризу пре свега питање елементарног морала, а интересовати се за дешавања у Грчкој – исто што и припремати се за борбу која предстоји у Србији.

Адвокат из Београда