„Trojka” protiv Sirize

Sve što se dešava ovih dana u Grčkoj motivisano je slamanjem Koalicije radikalne levice Sirize.

Prvi potez je povukao aktuelni premijer Samaras, na taj način što je glasanje za izbor predsednika države, koji se po Ustavu Grčke bira u parlamentu, pomerio za dva meseca unapred. Ukoliko se u tri pokušaja predsednik ne izabere, slede vanredni parlamentarni izbori.

Zašto je Samaras pomerio izbore za 17. decembar (prvo glasanje)? Zbog toga što će drugi potez povući „trojka” (MMF, EU i ECB), naime odložiće plaćanje rate takozvane pomoći od sedam milijardi dolara dok se ne vidi ishod.

Uoči Božića koji Grci slave 25. decembra, ispostaviće se da nema penzija bez tih sedam milijardi, ili nešto slično, a kao glavni krivac za to će biti označena Siriza.

U takvoj atmosferi će se vršiti pritisak na 26 nedostajućih glasova za izbor predsednika (potreba je kvalifikovana većina od 60 odsto, više nego za formiranje vlade)i procena je Samarasa (a ne treba zaboraviti da je radio za Svetsku banku) da će ili odneti pobedu i pokazati da je sposoban da slomi Sirizu, ili da će se u vanredne parlamentarne izbore ući s neverovatnom kampanjom straha – eto šta će se dogoditi, kakva će besparica nastati, ako glasate za Sirizu. Ne treba sumnjati da će „neutralna trojka” iz sve snage provocirati kolaps Grčke samo zbog moguće pobede Sirize.

S druge strane lider Sirize, Cipras, umerio je svoju retoriku, u šta smo imali prilike da se uverimo i na njegovom predavanju na Pravnom fakultetu u Beogradu pre neki dan, u odnosu na prethodna dva izborna ciklusa. Sada nema govora o napuštanju evrozone i posledično EU, već se akcenat stavlja na snagu argumentacije kojom će se „trojka” ubediti da napusti štednju kao osnovni kriterijum reformi i u središte stavi solidarnost i zajedništvo unutar EU.

Isti stav Cipras je izneo i u razgovoru za „Politiku” 7. decembra: „Neophodna nam je reforma istorijskih razmera koja će preusmeriti EU s politike stezanja kaiša i obezbediti sveobuhvatno rešenje za probleme zaduženosti, čime će se obezbediti da društvena kohezija i ljudske potrebe postanu veći prioritet od kratkoročnih zahteva tržišta.”

Efektno retorički smišljeno, Cipras podseća na ovakvu solidarnost kakva je pokazana prema Nemačkoj 1953. godine, kada su mnogi reparacioni zahtevi oprošteni od svih članica pobednica.

Drugim rečima Cipras zna da ne može doći do željene podrške građana upravo zbog straha običnog sveta, ako direktno govori o napuštanju evrozone, već hoće da uvuče protivnike u dobronamerne rasprave o konkretnim pitanjima, u kojima će se jasno videti da „trojku” interesuje samo zaštita poverilaca Grčke i dominacija, a ne nekakvi interesi građana Grčke.

Siriza je veoma blizu apsolutne većine zbog toga što izborni zakon nagrađuje prvoplasiranog sa čak 50 poslaničkih mesta. Od 300 poslanika, 250 mesta se deli proporcionalno, a najjača lista dobija bonus od 50 poslaničkih mesta. Tako je moguće da sa oko 37 odsto glasova na izborima, uz izvesno „rasipanje” glasova onih lista koje ne pređu cenzus, Siriza dobije apsolutnu većinu.

Platforma za kampanju, koju je Cipras izneo i u Beogradu, savršena je za dobijanje ove podrške građana. Loša vest je u tome što to znaju i protivnici i odmah su odigrali na poslednju kartu koju imaju: kreiranje histerije kod građana uoči Božića i Nove godine. I odmah iza toga, ako to ne uspe, sledi dovođenje Grčke u režirani finansijski kolaps tokom trajanja predizborne kampanje.

Evropska unija i MMF, što će reći SAD, moraju na primeru Grčke da jasno stave do znanja da građani ne odlučuju o svojoj sudbini, još manje o političkim projektima, a sasvim je nedopustivo da građani, vodeći računa o sopstvenim interesima, ugroze interese banaka, hedž-fondova, osiguravajućih društava i drugih finansijskih institucija zapada. Neki red ipak mora da se zna.

Zato je danas biti uz Sirizu pre svega pitanje elementarnog morala, a interesovati se za dešavanja u Grčkoj – isto što i pripremati se za borbu koja predstoji u Srbiji.

Advokat iz Beograda