Фарма претворена у клуб

Слога чини чуда. То би могао да буде закључак о једној удруженој изградњи. Као у некој старинској причи о вредним и сложним рударима који одлуче да од полусрушеног направе ново.
Фарма се простирала на осам хектара у комаду, лепог, равног земљишта поред сеоског пута. Удаљена је од Кливленда 20 километара, али свега неколико од аутопута и око 10 километара од аеродрома. Ове релације постаће битне тек када се фарми промени намена.

Фарма је купљена за 98.000 долара. Од употребљивих некретнина имала је малу кућу од дрвета и амбар у продужетку. Не треба ни рећи да су оба објекта била склона паду.

Конзорцијум купаца састојао се од око хиљаду појединаца! Нису сви дали исто, чак нису ни самерили улог у куповини с будућим процентом власништва у клубу. Не... то није била уобичајена куповина.

Фарму је купила заједница имиграната из Југославије, немачког етничког порекла. У Сједињеним Америчким Државама пронашли су нову домовину, тачније у држави Охајо и околини њеног главног града Кливленда. Али, нису хтели ни да забораве обичаје ни језик свог завичаја у Војводини. Одлуку о куповини фарме донели су на седници завичајног клуба. Предео у којем се налази фарма подсећао је на војвођанску равницу. Иако су уложили новац, власник имања биће само њихово удружење. А управу над удружењем има скупштина која се бира из редова чланова.

Претварање фарме у објекат за састанке и активности удружења трајало је неколико година. Зидало се скоро искључиво викендом, када су чланови-зидари слободни. И - њихових руку дело је испало здање од 5.000 квадратних метара! Ни мање ни више, као да су се занели у градњи па заборавили да стану.

Та правоугаона зграда има два спрата и кров на две воде. Уређена је функционално, без непотребног луксуза, али је чиста, пространа и комфорна.

Стамено грађени Јозеф Холцер, иначе рођен у Апатину, најзаслужнији је за организацију послова.

- Ангажовали смо сасвим мало стручних радника, за вентилацију и укључење струје јер смо то морали због закона - објашњава Холцер док обилазимо здање које се зове Ленау центар.

На овом покривеном пространству подигнут је и фудбалски терен са вештачком травом. Тренер омладинског тима Ханс Коп с поносом показује и фудбалски терен на отвореном који је исте величине као и онај под кровом.

У Ленау центру се налази и велики ресторан с неколико стотина места, сале за приредбе које се изнајмљују када не служе за пробе фолклора и оркестара. На спрату је уређен завичајни музеј (чак и пластична чупава мачка спава поред пећи). Ту је и сала друштва Шарафија, чији се чланови облаче у витешке одоре и опасују мачем. Свакаква чуда су нашла уточиште у том споља обичном здању које личи на аеродромске хангаре.

Ленау центар послује као предузеће. Трошкови одржавања су велики али се покривају и великим добровољним радом. Стално запослених је свега шесторо, укључујући кувара и рачуновођу. Али, посетилаца је у просеку више од хиљаду дневно. Па, ето, вредело је засукати рукаве.