Farma pretvorena u klub

Sloga čini čuda. To bi mogao da bude zaključak o jednoj udruženoj izgradnji. Kao u nekoj starinskoj priči o vrednim i složnim rudarima koji odluče da od polusrušenog naprave novo.
Farma se prostirala na osam hektara u komadu, lepog, ravnog zemljišta pored seoskog puta. Udaljena je od Klivlenda 20 kilometara, ali svega nekoliko od autoputa i oko 10 kilometara od aerodroma. Ove relacije postaće bitne tek kada se farmi promeni namena.

Farma je kupljena za 98.000 dolara. Od upotrebljivih nekretnina imala je malu kuću od drveta i ambar u produžetku. Ne treba ni reći da su oba objekta bila sklona padu.

Konzorcijum kupaca sastojao se od oko hiljadu pojedinaca! Nisu svi dali isto, čak nisu ni samerili ulog u kupovini s budućim procentom vlasništva u klubu. Ne... to nije bila uobičajena kupovina.

Farmu je kupila zajednica imigranata iz Jugoslavije, nemačkog etničkog porekla. U Sjedinjenim Američkim Državama pronašli su novu domovinu, tačnije u državi Ohajo i okolini njenog glavnog grada Klivlenda. Ali, nisu hteli ni da zaborave običaje ni jezik svog zavičaja u Vojvodini. Odluku o kupovini farme doneli su na sednici zavičajnog kluba. Predeo u kojem se nalazi farma podsećao je na vojvođansku ravnicu. Iako su uložili novac, vlasnik imanja biće samo njihovo udruženje. A upravu nad udruženjem ima skupština koja se bira iz redova članova.

Pretvaranje farme u objekat za sastanke i aktivnosti udruženja trajalo je nekoliko godina. Zidalo se skoro isključivo vikendom, kada su članovi-zidari slobodni. I - njihovih ruku delo je ispalo zdanje od 5.000 kvadratnih metara! Ni manje ni više, kao da su se zaneli u gradnji pa zaboravili da stanu.

Ta pravougaona zgrada ima dva sprata i krov na dve vode. Uređena je funkcionalno, bez nepotrebnog luksuza, ali je čista, prostrana i komforna.

Stameno građeni Jozef Holcer, inače rođen u Apatinu, najzaslužniji je za organizaciju poslova.

- Angažovali smo sasvim malo stručnih radnika, za ventilaciju i uključenje struje jer smo to morali zbog zakona - objašnjava Holcer dok obilazimo zdanje koje se zove Lenau centar.

Na ovom pokrivenom prostranstvu podignut je i fudbalski teren sa veštačkom travom. Trener omladinskog tima Hans Kop s ponosom pokazuje i fudbalski teren na otvorenom koji je iste veličine kao i onaj pod krovom.

U Lenau centru se nalazi i veliki restoran s nekoliko stotina mesta, sale za priredbe koje se iznajmljuju kada ne služe za probe folklora i orkestara. Na spratu je uređen zavičajni muzej (čak i plastična čupava mačka spava pored peći). Tu je i sala društva Šarafija, čiji se članovi oblače u viteške odore i opasuju mačem. Svakakva čuda su našla utočište u tom spolja običnom zdanju koje liči na aerodromske hangare.

Lenau centar posluje kao preduzeće. Troškovi održavanja su veliki ali se pokrivaju i velikim dobrovoljnim radom. Stalno zaposlenih je svega šestoro, uključujući kuvara i računovođu. Ali, posetilaca je u proseku više od hiljadu dnevno. Pa, eto, vredelo je zasukati rukave.