Поглавље 35 и почетак преговора са ЕУ

Актуелне полемике, тумачења изјава „појединаца” из ЕУ, навијања за председника или премијера Србије у вези са међузависношћу КиМ и преговора о приступању ЕУ делују сувишно имајући у виду да су та питања јасно дефинисана у Преговарачком оквиру (ПО).

У ставу 23. поменутог документа (доступног на сајту Владе Србије) пише: „Питање нормализације односа Србије и Косова разматраће се кроз поглавље 35… Напредак преговора зависиће од континуираног ангажовања Србије, у складу са условима процеса сарадње и придруживања, у циљу видљивог и одрживог унапређења односа са Косовом”, који треба да омогући свакој страни (Србији и „Косову”) европски несметани пут без блокирања било које од страна. Он треба да доведе до „… свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова у форми правно обавезујућег споразума…” И, најзад: „Посебно се од Србије очекује да континуирано а) у доброј вери спроводи све споразуме постигнуте у дијалогу са Косовом, б) у потпуности поштује принципе инклузивне регионалне сарадње.”

Према цитираним одредбама Преговарачког оквира јасно је да је преко поглавља 35 питање Косова и Метохије постављено од ЕУ као основ за одвијање и окончање целог процеса преговарања. Суштина ће бити у критеријима за оцену испуњености услова из Преговарачког оквира о КиМ, при чему су од кључног значаја тумачења одредби о карактеру и садржају нормализације и правно обавезујућег споразума. Сасвим је извесно да ће политички ставови најмоћнијих земаља на Западу које су признале „Косово”, а које чине и већину у ЕУ, бити на страни интереса који произилазе из тог признања.

Не чуди што Немачка у том смислу инсистира да се на почетку отвори поглавље 35, за шта има упориште и у Преговарачком оквиру, док комесар Хан то питање третира са позиције већине у ЕУ. Не би требало, такође, имати илузију да је Немачка усамљена у ставу око поглавља 35, односно питања КиМ. Подсећам на познати немачко-британски нон-пејпер који је био основа за израду Преговарачког оквира.

Немачка је само у томе доследна. Неспорна је жеља поменуте већине да се већ на старту преговора, дакле отварањем појединих поглавља, обезбеде политичке претпоставке за коначно решење питања КиМ на линији тумачења услова из Преговарачког оквира према њеним интересима. Чини се да би само тако требало тумачити и настојања немачког Бундестага, односно владајуће ЦДУ/ЦСУ, што од раније познатих седам тачака или најновије информације о захтевима Немачке сасвим добро илуструју.

На овим основама је једино могуће и објашњење зашто се отварање појединих поглавља, односно, суштински почетак преговора о приступању, условљава и отварањем поглавља 35, а оно пак „пуним” испуњавањем обавеза из Бриселског споразума, при чему надлежност за оцену о „пуној” испуњености задржава најутицајнија политичка већина у ЕУ. У овом контексту није од пресудног значаја да ли ће Унија као међународна организација признати „Косово”, јер ће став већине и њен политички утицај определити укупне односе Србија–ЕУ, што је уосталом и сада случај.

Наиме, ЕУ већ сада Србију и „Косово” третира као одвојене и независне субјекте, што се види из самог Преговарачког оквира и на тој основи је са „Косовом” отворила процес преговарања ради закључења Споразума о стабилизацији и придруживању, што је као политички механизам предвиђен за процес проширења и сарадње ЕУ са трећим државама и међународним субјектима.

Члан Форума за међународне односе