Америка признала, али није одбацила тортуру

„Извештај је пун ђубрета”, најблажи је превод онога што је некадашњи потпредседник САД Дик Чејни изрекао о недавно објављеном досијеу о тортури, а онда је додао да би поново урадио све исто, односно дозволио да ЦИА мучи осумњичене за тероризам. Како су бивши директори и садашњи шеф ЦИА такође стали у одбрану метода рада америчке тајне службе, а будући главни претенденти на Белу кућу упорно ћуте, стиче се утисак да тиме што је признала да је вршила тортуру Америка није заувек одбацила могућност да то поново учини.

Обавештајни одбор Сената објавио је у уторак извештај о томе како је ЦИА после 11. септембра до доласка Обаме на власт малтретирала муслимане за које је веровала да су повезани са Ал Каидом. Председница комитета Дајен Фајенстајн истакла је да је више од 90 људи понижавано и тучено на тајним локацијама изван САД и да је један преминуо од излагања екстремно ниским температурама, али да амерички обавештајци нису успели да им измаме информације о групи Осаме бин Ладена.

Програм су одобрили тадашња Бела кућа са републиканцем Џорџом Бушом на челу и Министарство правде, а највећи заговорник тортуре и напада на Ирак и Авганистан био је Бушов потпредседник Чејни. Он је за Фокс њуз изјавио да је извештај, који су написали искључиво сенатори из Демократске странке, „дубоко погрешан”. Осведочени ратни хушкач није бирао изразе примерене телевизији када је додао да би поново гласао за мучење које је спроводила ЦИА јер су те „технике” помогле САД да „ухвате копилад која су побила 3.000 нас (Американаца) 11. септембра”. Буш је мучитеље назвао „патриотама”. Садашњи директор ЦИА Џон Бренан такође је стао у одбрану метода јер су наводно дале резултате.

Сенатори су открили да су агенти и приватни безбедњаци притворенике лишавали сна, наге качили за плафон, затварали их у потпуно мрачне самице, пуштали им прегласну музику, тукли и претили силовањем. Влада је знала и одобравала овакве методе рада укључујући и симулацију дављења, али никада није одобрила симулацију егзекуције, што су, тврде демократе, обавештајци такође радили.

Иако је мучење забрањено законима САД и Конвенцијом УН против тортуре, чији је Америка потписник, бивши директор ЦИА Џорџ Тенет бранио је у „Волстрит џорналу” начин на који је радила његова служба тврдећи да је тако дошла до значајних безбедносних информација.

На страну то што Фајенстајнова тврди да ЦИА није ништа сазнала од напаћених притвореника и да је 26 људи пуштено из тајних затвора као сасвим невино, овде је врло проблематично то што Бренан, Тенет, Буш и Чејни сматрају да Америка у исто време може да мучи да би дошла до информација и остане лидер слободног и демократског света који остатку планете држи лекције о поштовању људских права. Посебно је перфидно што је влада отварала мучилишта по иностранству да не би морала да поштује америчке законе, као да злочин није злочин ако се дешава негде другде.

О супротности америчких идеала са праксом злостављања странаца осумњичених за тероризам упадљиво ћуте они који би на председничким изборима 2016. били најјачи кандидати, Хилари Клинтон и Џеб Буш. Тих је и Крис Кристи, гувернер Њу Џерсија, који је 2002, када је почињао рат против терора, казао да не може да верује да би Американци жртвовали слободу „да бисмо заговарали тортуру као вид долажења до доказа”. Републиканска нада Марко Рубио окривио је сенаторе што су објавили своја сазнања „јер угрожавају животе Американаца”, али је осудио тортуру. Потенцијални кандидати се не оглашавају јер, оцењује „Њујорк тајмс”, не желе да испадне да бране тортуру, али неће ни да изгледају као преблаги према терористима.

Све ово сведочи да кињење осумњичених није било масло неколицине екстремних републиканаца и агената, већ сценарио по којем би се национална безбедност могла бранити још који пут. Упркос томе што је већина затвора у иностранству размонтирана 2006, остао је Гвантанамо. Обама јесте ставио тачку на злостављање притвореника, али неки следећи председник могао би да одлучи другачије – САД су још у рату против терора.

Коначно, и садашњи председник крши људска права оних које Америка сумњичи за тероризам. Још се Буш тога досетио, али се Обама показао као највећи заговорник гађања потенцијалних терориста из беспилотних летелица. Он редовно шаље дронове изнад Пакистана, Јемена и Сомалије да ликвидирају могуће непријатеље Америке, што се све дешава без доказа или суђења и са великим бројем настрадалих цивила. Овај програм изводе ЦИА и Пентагон. Немогуће је не закључити да је Америка после Буша решила да више не малтретира осумњичене већ да једноставно почне да их убија.

----------------------------------

Кад приватници штите државу

„Гардијан” примећује да је потресно то што је ЦИА за ове мутне послове ангажовала и приватнике. Фајенстајнова је обелоданила да су двојица приватних психолога осмислила програм тортуре и онда основала компанију која је радила за ЦИА. Осим агената службе, осумњичене су малтретирали и запослени ове фирме. Британски лист пише да неки послови попут одбране националне безбедности морају увек да остану у рукама државе и да никако не могу да буду „аутсорсовани” и препуштени приватним компанијама, што трагично доказује и овај пример. Сетимо се да је САД у Ирак довела и приватну војску, односно компанију „Блеквотер” чији су безбедњаци чували војне базе и америчке званичнике и који су 2007. у Багдаду убили 17 цивила. Приватна војска у ратовима и обезбеђење у тајним затворима уносан су бизнис: само двојица поменутих психолога су за своје услуге добили 81 милион долара.