Један шалтер, то стварно добро звучи

Пола сата у просеку пред шалтером, а детаљније: 37 минута у пореској управи, 26 минута у пошти, двадесетак минута у банци, 39 минута у пензионом фонду, 55 минута у Фонду за здравствено осигурање, у служби катастра... са попуњеним захтевом, ископираним изводом, прибављеном потврдом. А тек код лекара – појавити се без упута који је остао на претходном шалтеру, без налаза из лабораторије. Катастрофа! Ако се испостави ФТ1П („Фали ти један папир”) из скеча о шалтерској службеници, долазак пред шалтер је неминовност, још једном, два, три пута. Па коме како буде.

Уместо силних папира Душан Стојановић, директор Дирекције за електронску управу, која ради у саставу Министарства за државну управу, помиње једандокумент – Предлог нове стратегије развоја е-управе у Србији до 2018. године који подразумева и спровођење акционог плана. Заједно: добар оквир за напредак ове веома важне области, како за државу, тако и за процес европских интеграција.

– Стратегија представља моћан алат редизајна и промене коју грађани од нас очекују и доноси велику уштеду у времену и новцу, повећава ефикасност и јавност рада јавне администрације и побољшава комуникацију државе са грађанина и, што је јако важно, доприноси смањењу корупције – истиче Стојановић. – Јавност често негативно доживљава администрацију, као нешто што плаћа, а она не ради и управо ће ова стратегија донети уштеде у времену и новцу. При томе ће администрација бити отворенија, транспарентнија, одговорнија и самим тим ће расти поверење у државу. Стратегија и акциони план имају упориште у реформи јавне управе, усвојене у фебруару 2014, али представљаће и важан сегмент новог акционог плана који ће бити усвојен до краја јануара 2015. године.

Магистрала података

У међувремену на многим местима трају консултације, расправе, одржавају се састанци. Друштво за информатику Србије и Привредна комора Београда у прошли четвртак, 11. децембра, организовали су округли сто, а у петак стручне анализе и предлози чули су се у Новом Саду и Нишу.

Директор Стојановић, ипак, напомиње да је рано говорити о улагањима и прецизирати колико пара ће бити неопходно, али да ће контроле бити стално – биће је.

На семинару који је организовала компанија „Асеко”, један од регионалних лидера у области ИТ, чуле су се много животније приче и искуства стечена током увођења е-управе у Словенији, Македонији. Уз уводну напомену:

– Неопходно је да држава разради начела и принципе кроз конкретне пројекте, попут формирања магистрале података за међусобну комуникацију државних институција или државни информатички аутопут. Концепт електронске државе обезбеђује постављање државе као сервиса грађана и привреде, јефтинију и ефикаснију администрацију, транспарентност, што омогућава привлачење инвестиција, страних и домаћих – другим речима, обезбеђује комплетну реформу најважнијих сектора за државу, економију, друштво и саме грађане – подсетио је Владан Атанасијевић, члан Управног одбора „Асека”. Е-управа једноставно значи да држава своје пословање пребаци у електронску форму и примени савремену технологију. Проблем је што чиновника има превише, као и компликованих процедура, при чему се понекад не зна ко је зашта одговоран.

Али, пре свега мора да се зна ко ће бити одговоран за увођење електронске управе.

– У Америци је то рађене у време мандата Била Клинтона и његов потпредседник је био Ал Гор. Тај други човек у држави је по одлуци председника постао одговоран за развој интернета и електронске технологије. У наредних осам година донети су и сређени сви закони о електронском пословању и трговини. Подсетио бих да смо се релативно брзо и ми укључили у те токове и већ 1994. и 1995. године имали интернет. На питање ко онда треба да стоји иза електронске државе, с обзиром на то да је реч о значајном државном послу, то свакако морају да одреде влада и премијер, а тај ће после све да координира и спроведе. Држава то већ ради, проблем јесте координација с обзиром на то да свако министарство за себе планира неку стратегију, а она би морала да буде јединствена – истакао је Атанасијевић.

У Словенији су промене забележене деведесетих година. Њима се кључна промена десила пре уласка у Европску унију, када је у време Дрновшекове владе званично речено да од шалтера до шалтера неће шетати човек који је поднео захтев за нешто што му је потребно – већ држава.

– За порески систем Словенци су применили такозвани скандинавски модел, који  каже да обвезник 31. децембра добија комплетну калкулацију прихода, расхода, социјалног статуса, а ако није задовољан може да се жали и објасни зашто није задовољан обрачуном. Код нас држава још није тако умрежена и не може да провери баш све податке на једном месту, али, колико знам, тренутно се ради на томе. Дакле, држава мора прво да уреди себе и пореску управу одреди као централно место за обрачун пореза и прихода. И буде повезана са МУП-ом да би се сваког месеца лако проверило где живи и ради порески обвезник. Да би све функционисало како ваља, катастар некретнина мора да се повеже са пореском службом. И још нешто. И Хрватска и Македонија, рецимо, имају јединствени регистар државних службеника и централизовани обрачун њихових зарада, тако да нема непознаница у тој области – истиче Атанасијевић.

Кадрови, паре и моћ

Марко Мандић, директор задужен за софтверски развој у „Асеку”, радио је својевремено у државној институцији па добро зна каква је (не)моћ оних који су плаћени да нам уз помоћ компјутера олакшају живот и спасу стајања у редовима испред шалтера.

– Вратимо ли се на амерички пример и Ала Гора, подсетио бих да је електронски систем уведен тамо где су постојали кадровски потенцијал, новац и подршка најјачег човека у држави. Дирекција за електронску управу са шест запослених под окриљем Министарства за државну управу по мом мишљењу не може сама да то изведе и повеже оне који су до сада наступали самостално, почев од МУП-а до РФЗСО. Већи тим, опремљенији, финансијски поткован, који би одговарао директно премијеру, или министру финансија, можда првом човеку МУП-а – само то је гарант успеха пројекта – сматра Марко Мандић.

Пам ипак, обичан свет често пита о каквој се електронској управи и новим трошковима уопште говори када људи могу да наруче преко интернета извод из матичне књиге рођених и закажу термин за вађење личне карте, уместо да чекају од ране зоре у редовима пред полицијском станицом.

– За неупућене је то довољно, иако ће судећи по искуству земаља у региону које имају е-управу, систем бити уређен тек кад вађење извода из матичне књиге постане непотребно и буде довољно да човек дође пред шалтер, покаже личну карту и службеник преко компјутера добије све податке о њему и заврши му оно што тражи – детаљише инжењер Мандић. И додаје да би по неким грубим рачуницама увођење електронске управе са свим што је прати коштала колико и 20 километара новог аутопута.

– Ево вам примера како обичан смртник данима прикупља папире за родитељски додатак носећи документ једног државног органа на увид другом државном органу уместо да они буду повезани. Почиње се захтевом који се попуњава преко интернета или на шалтеру, наставља вађењем извода из матичне књиге рођених за мајку, потом узимањем уверења о држављанству у МУП-у који ионако има базу свих података. Следи фотокопирање биометријске личне карте, као и здравствене књижице иако већ у РФЗО-у имају то у електронској форми. Уверење центра за социјални рад потврдиће да мајка може да се стара о својим малишанима, а суд ће својом потврдом гарантовати да мајка не злоставља свог малишана и да није осуђивана због тога. И на крају фотокопија текућег рачуна у банци – описује директор у „Асеку” како се пролази слалом кроз административне препреке.

– Да су ове службе повезане, сироти грађанин би уштедео пет радних дана за вађење осам папира, а државна информатичка магистрала би му помогла да све заврши за 20 секунди уз помоћ аутопута на коме би надлежни разменили податке. Замислите, МУП се показао као најотворенији систем за грађанина иако је одувек важио за тешко доступног. Зашто? Зато што има врло сређен систем података. При томе би платформа која повезује институције и службе морала да гарантује безбедност, мада компјутер и сам лако открива онога ко је неовлашћено улазио у систем, када и колико се задржао – објашњава Марко Мандић.

– Неће бити лако, побуниће се бирократија плашећи се да ће због информатичког аутопута остати без посла, не схватајући да ће за њих бити места у службама контроле. Уосталом, када је својевремено почела градња пута Београд-Ниш сви кочијаши су почели да штрајкују, али краљ није одустао. Не смемо ни ми јер помажући себи држава помаже свим својим грађанима – закључује стручњак за софтвере.

-----------------------------------------

Изменити силне законе, направити нове регистре

Задаци које је потребно остварити до 2018. године:

• да 30 одсто грађана користи услуге е-управе;

• да 85 одсто привредних субјеката користи услуге е-управе;

• да електронске услуге буду расположиве за кориснике у Србији, али и за кориснике у иностранству.

Списак прописа који ће морати да буду измењени подугачак је. Почев од Закона о општем управном поступку, Закона о државној управи, Закона о локалној самоуправи. Па даље Закона о заштити података о личности, Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Закона о информационом систему РС, Закона о архивској грађи, Закона о привредним друштвима, Закона о републичким административним таксама. Биће поново сређен Закон о информационом систему органа и организација СРЈ, Закон о јединственом регистру становништва, Закон о полицији, Закон о пребивалишту и боравишту грађана и све поменуто усклађено са међународном регулативом;

Али, биће направљен електронски регистар грађана, просторних података, адресни регистар, допуњен постојећи Регистра катастра непокретности, сачињени додатни регистри органа државне управе и регистар запослених у органима државне управе...

-----------------------------------------

Са налепницама се брзо исплатило

Увођење е-управе у све нивое власти свакако ће донети велике уштеде у буџету, подвлачи директор Душан Стојановић. Искуство говори да свака електронска услуга коју корисници прихвате и користе доноси уштеде не само у времену чекања у редовима него и у трошковима који се смањују, а прилив у буџет се повећава, због боље контроле уплата такса. Пример за то је продужење регистрационе налепнице. Новац који је уложен у реализацију тог пројекта вратио се за мање од годину дана, јер се аутоматизацијом спречавају и грешке и могуће злоупотребе.

– Стратегија развоја е-управе дефинише основне циљеве, начела и приоритете унапређења стања електронске управе. Акциони план који се доноси на основу стратегије обухвата активности, носиоце активности, рокове за реализацију, индикаторе успеха и финансијска средства неопходна за остварење сваке од активности. Стратегија се заснива на усвојеним опредељењима владе који се односе на развој информационог друштва и реформу државне управе. Важан елемент стратегије јесте омогућавање грађанима да се јавне услуге, у што већој мери, користе посредством интернета и то преко националног портала „е-управа” (који се налази на адреси www.euprava.gov.rs) који ће представљати јединствену тачку приступа и магистралу за комуникацију са осталим порталима и системима државних органа који тренутно пружају електронске сервисе као што су е-порези, АПР, царина –  објашњава Душан Стојановић.