Црнорепи пси из прерије

На узаном појасу земљишта који се простире од централног Тексаса до границе САД и Канаде живе црнорепи преријски пси. Ове симпатичне рођаке веверице су веома дружељубиве. Живе у заједницама које чине један мужјак, неколико женки у блиском сродству и њихови младунци. Ходници њихових јазбина повезани су са домовима других рођака, тако да колонија црнорепих преријских паса често прекрива и по неколико хектара. Пре него што је велики број ових животињица истребљен, највећа икада забележена колонија пронађена је у Тексасу: заузимала је површину од 65.000 километара квадратних, а у њој је, према проценама зоолога, живело око 400 милиона животиња.

Оваква повезаност преријских паса корисна је због потребе да се ове животињице одбране од бројних грабљиваца: којота, ласица, рисова, змија, сокола, јастреба и орлова. "Дежурни стражари" упозориће остатак колоније на опасност гласним дозивањем, налик на псећи лавеж, на шта ће све животињице ужурбано утрчати у своја безбедна склоништа под земљом. Блискост црнорепих преријских паса видљива је и при сусрету: они се "љубе" кад се сретну, а ближи рођаци се чак и "грле". Ако се не познају, мимоићи ће се или, чак, напасти један другог.

Јазбина преријског пса састоји се од неколико тунела, са чијих су страна ископане "собе" у којима станари чувају храну и одгајају младе. Улаз је заштићен купастим узвишењем које служи као осматрачница и штити дом ових животињица од пљускова и поплава. Живећи у прерији, овај рођак веверице се прилагодио околини. Лиња се два пута годишње, како би био што мање приметан међу ниском жућкастом травом. Воду не пије, већ сву потребну течност црпе из хране: лишћа, корења, луковица, младица, жбуња, житарица, цвећа и покојег инсекта.

Пари се једном годишње, у пролеће. После тридесетак дана женка доноси на свет до осам слепих и голих младунаца. У првих месец дана, пре него што им се очи отворе, млади су у опасности да их поједу друге женке из легла, које су у том периоду веома агресивне. Међутим, кад млади ојачају, прилике се мењају. Тада женке постају брижне мајке, које доје и своје младунце и младе других женки. Мајка престаје да доји "бебе" кад напуне шест недеља. У рану јесен млади мужјаци одлазе да траже себи нови дом, док женке остају са мајком и рођакама. И одрасли мужјаци најчешће напуштају легло, како би избегли парење са својим женским потомцима. Спремајући се за зиму, тада све животиње непрестано једу, како би направиле залихе сала. Највећи број црнорепих преријских паса доживеће само годину дана - колико да обнове врсту. Срећније женке дочекаће и осми рођендан, док најдуговечнији мужјаци неће живети дуже од пет година.