Исламска држава настала пред носом Американаца

Лондон – Терористичка организација Исламска држава рођена је у једном затвору у Ираку, и то испред носа америчких безбедносних служби, прича један високи командант те групе за британски „Гардијан”. Овај некад млади џихадиста, са ратним надимком Абу Ахмед, доспео је пре десет година у камп Бука, затвор на југу Ирака, а данас је високи званичник Исламске државе. Присећа се да је, као и други затвореници, у камп дошао са великим страхом, али да су убрзо сви схватили да амерички затвор заправо пружа изузетну прилику.

„Никад не бисмо могли овако да се окупимо сви у Багдаду или негде другде. То би било опасно. Овде, не само да је било безбедно, већ смо били само неколико стотина метара удаљени од руководства Ал Каиде”, прича он.

Управо је у кампу Бука упознао Абу Бакра ел Багдадија, садашњег вођу Исламске државе, за кога се тврди да је најопаснији терористички лидер на свету.

„Нико од нас није знао да ће он завршити као лидер”, прича Абу Ахмед који је у најранијој фази постао члан групе.

Америчка окупација која је, како су он и њему слични веровали, покушавала да наметне промену власти у Ираку у корист већинске шиитске популације, а на штету владајућих сунита, заправо је подстакла милитантно деловање Абу Ахмеда и њему сличних. Његова рана улога у ономе што ће касније постати Исламска држава обезбедила му је сада високу позицију у „пробуђеној побуни” која се прелила ван граница и стигла до Сирије.

Пристао је да прича за „Гардијан” тек после две године убеђивања и пошто је и сам почео да сумња у исправност идеологије ИД. Бруталност ИД почела је да се коси са његовим ставовима који су с временом омекшали.

Багдади, како прича саговорник „Гардијана”, у почетку је био на дистанци од других затвореника који су га сматрали тајанственим, док су чувари имали утисак да је он имао умирујући утицај на окружење и обраћали му се са молбом да помогне у решавању сукоба међу затвореницима.

„То је био део његове тактике. Имао сам утисак да крије нешто од спољног света. Био нам је далек”, прича Абу Ахмед.

Багдадија су америчке снаге ухапсиле у Фалуџи у фебруару 2004. године када је већ водио једну милитантну групу. Већина затвореника – њих 24.000 подељених у 24 кампа – уопште нису знали ко је Багдади. Затвором се управљало по строгим хијерархијским линијама.

„Боја наше затворске униформе одражавала је наш статус”, каже он наводећи да су зелену одећу носили осуђени на дуге казне, црвену они који су починили злочине у затвору, док су жута и наранџаста биле за обичне затворенике.

Мала милитантна група коју је Багдади предводио пре доласка у затвор била је једна од многих насталих на таласима побуне сунита, од којих су многи потом стали под застави Ал Каиде у Ираку, а затим и Исламске државе у тој земљи.

„Багдади је био тих и харизматичан. Имали сте утисак да је нека важна особа. Али било је других много важнијих, искрено, нисам мислио да ће догурати тако далеко”, прича Абу Ахмед и додаје да се, како је време пролазило, Багдади све чешће налазио у средишту сваког проблема у затвору. „Желео је да буде вођа – и користио је тактику завади па владај да оствари оно што жели – а то је статус. И успео је.”

До децембра 2004. Багдади је пуштен и затвора. Америчке снаге су га веома поштовале, наставља он и додаје да је, за разлику од других затвореника, могао да одлази у друге кампове, да посећује разне људе.

„А за све то време нова стратегија изградње Исламске државе коју је водио израстала је пред носем Американаца. Да није било америчког затвора у Ираку, не би било ни Исламске државе данас. Камп Бука био је фабрика која нас је све створила, изградила нашу идеологију”, прича Абу Ахмед.

Ти затвори су тако постали легло радикализације, сви лидери састајали су се ту редовно. Најважније фигуре у Буки били су они блиски некадашњем лидеру Ал Каиде Абу Мусабуел Заркавију који је 2004. признат као вођа џихада.

„Имали смо пуно времена да седимо и планирамо. Било је савршено окружење. Договорили смо се да се окупимо кад изађемо. Лако смо се повезали”, прича Абу Ахмед.

Према речима Хишама ел Хашимија, аналитичара из Багдада, ирачка влада процењује да је 17 од 25 најважнијих лидера Исламске државе боравило у америчким затворима између 2004. и 2011. године.

Упркос резервама, до 2006. Абу Ахмед је, како каже, већ постао део „убилачке машине” која је у наредне две године радила пуном паром.

Ирачани су, прича он, најважнији људи у саставу садашње Исламске државе због тога што су се годинама припремали за то.

„Потценио сам Багдадија. И Америка је потценила улогу коју је имала у томе што је од њега створила оно што је данас”, каже он и признаје да невољно остаје у ИД, али да би напуштање групе довело до његовог убиства и убиства његове породице. „Није да ја не верујем у џихад. Верујем. Али које опције имам? Ако одем, мртав сам.”