Додик мени неће бити господар

Од нашег дописника

Сарајево – Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, који се у ту институцију вратио после непуне 24 године (као комунистички политичар био је члан Председништва Социјалистичке Републике БиХ од 1998. до 1991. године), сматра да ће БиХ, за коју каже да је „последњи вагон, у који нико не улази”, тешко кренути напред ако новоизабрани политичари наставе праксу својих претходника и почну се бавити питањима о којима је тешко постићи сагласност.

„Босна и Херцеговина је данас тамо где је била и пре осам година. Све је исто, ништа се није променило, осим што је постала сиромашнија земља. Дакле, све друго је потпуно исто и зато мислим да питања око којих је тешко постићи сагласност треба оставити по страни и почети се бавити оним од чега се живи.”

Одмах након преузимања дужности Иванић је изјавио да има намеру да са својим колегама у Председништву БиХ крене путем позитивног компромиса и да промени слику БиХ у „којој ништа не функционише”, а у интервјуу „Политици” објашњава шта то конкретно значи у контексту чињенице да је компромис најтеже питање у БиХ.

„То значи да, с једне стране, Бошњаци треба да схвате да не могу укинути Републику Српску, а с друге стране ми треба да схватимо да постоји БиХ, дејтонска, као неки оквир у коме се крећемо. Дакле, ни једни, ни други, у овом тренутку, не могу остварити ратне циљеве, и то треба оставити по страни и почети се бавити питањима о којима је могуће постићи сагласност, која су битна за све грађане, и тако помало мењати садашњу слику земље коју неће више заобилазити озбиљни инвеститори.”

Шта са своје позиције можете учинити у том смислу и да ли овај сазив Председништва може бити покретач и боље регионалне сарадње?

Председништво БиХ у досадашњем мандату, посебно у два последња, није имало неку снажну међународну улогу, а није се превише бавило ни регионалним иницијативама. Није ми познат ниједан озбиљан предлог који је дошао из Сарајева, а знам за многе који су дошли из Београда и Загреба. С тог становишта мислим да је наша обавеза да будемо пуно активнији у побољшању прилика, у региону посебно, и да је то наш интерес.

Имате ли већ неку конкретну идеју кад је у питању сарадња са Београдом?

Скоро се развила једна идеја која, мада је треба проверити, не делује лоше. Та идеја јесте да се Сарајево и Београд повежу пругом која би ишла преко Зворника до Београда. Мислим да постоји потреба за бољом инфраструктурном сарадњом, јер нису добри мостови на Дрини, као ни путеви између БиХ и Србије који су давно прављени и који на обе стране нису ни близу квалитету модерних саобраћајница. То је нешто зашто бисмо могли заједнички користити фондове за регионалну сарадњу које нам ЕУ може ставити на располагање. Дакле, постоји много ствари о којима се Београд и Сарајево могу договорити, а које су од интереса за БиХ, као и за РС.

Свог претходника Небојшу Радмановића више сте критиковали него хвалили. Шта му конкретно замерате?

Мислим да је био превише пасиван и да га у протеклих осам година, једноставно, није било. Заправо мислим да је он свесно ишао на то да промовише само господина (Милорада) Додика. Не могу рећи да је направио нешто лоше по РС, али није направио ни ништа посебно. Председништво је сада добило три јаке личности и наш је договор да не блокирамо пут према ЕУ. Сматрамо да га можемо деблокирати увођењем механизма координације, што је нешто с чим РС нема проблема. У случају да се не постигне консензус у оквиру тела које о томе преговара, онда крајњу одлуку доноси Председништво. Тиме бисмо створили најбитнији услов да БиХ до краја овог мандата добије статус кандидата, што сматрам реалним циљем.

Шта је то на што, као српски члан Председништва БиХ, не бисте пристали ни по коју цену?

Ни по коју цену не бих прихватио угрожавање територијалне позиције РС и било какво угрожавање њене институционалне улоге. Не бих прихватио ни угрожавање територијалне целине РС, која је била могућа у комбинацији са трећим ентитетом. Преношење надлежности је завршено и тога више неће бити. У овом тренутку не видим ниједан захтев за пренос надлежности, али видим нешто друго што ми делује логично, а то је захтев за ефикаснијим доношењем одлука на различитим нивоима власти у оквиру већ дефинисаних надлежности. Мислим да је то интерес и РС. Све у свему, радије бих се повукао и поднео оставку него што бих иза себе оставио нарушену и слабију РС.

Какав је ваш став према захтевима за корените промене Устава БиХ?

То је немогуће. Више пута сам поновио да би постизање договора око одлуке „Сејдић–Финци”, која за РС није уопште проблематична, био огроман успех. Постоје три визије БиХ, једна у Сарајеву, која жели БиХ без ентитета, друга у Бањалуци, која жели независну РС, и трећа у Мостару, која прижељкује трећи ентитет. Ако имате три различита погледа, а јасно је да их имамо, како је онда могуће доћи до усаглашавања ставова око уставних промена? Зато ту тему треба оставити по страни.

Предлагање српских кадрова за амбасадорске позиције је искључиво у вашој надлежности. Хоћете ли дати шансу и онима који нису чланови странака које чине Савез за промене?

Мислим да је важно изабрати квалитетне људе, али нећу бити наиван.

Шта то значи?

То значи да нећу предлагати људе који су подржавали неку другу политичку опцију. Наведите ми бар једно име које је ова власт поставила, а које је било симбол борбе с друге стране. Спреман сам уважавати струку, спреман сам чак и да преложим закон који би обавезивао на то да један број амбасадора буде каријерни, дакле људи који немају везе са политиком.

БиХ је добила нову законодавну власт у којој је СНСД, странка која је формирала власт у РС, у опозицији. Аналитичари, али и неки политичари, сматрају да би за БиХ, која је укопана у месту и којој су нужне реформе, било боље да исте странке чине власт на свим нивоима.

Имала је РС такву ситуацију последњих 12 година и је ли направила неки помак? Данас је РС лошија него што је била пре 12 година, а о БиХ да и не причам. То су поједностављене оцене којима један број аналитичара промовише СНСД и хоће да кажу да једино СНСД брани РС, а све остало је као продаја, што је апсолутно неистина.

Да ли евидентно нејединство странака из РС може угрозити њену позицију и колико је оправдана бојазан да ће представници два супротстављена и посвађана политичка блока моћи у Сарајеву адекватно заступати и бранити интересе РС?

Ја сам био осам година у опозицији и у 90 одсто случајева сам гласао исто као СНСД. То сам радио зато што ми не гледамо различито на позицију РС у Сарајеву. Сви ми желимо сачувати РС. Не делимо се ми политички у односима према Сарајеву, ми се политички делимо унутар РС. Теза коју заступа СНСД да су сви други издајници, а да они једини бране РС, јесте лажна теза.

У медијским иступима политичара из РС и даље слушамо предизборну реторику. Да ли то можда може угрозити позицију РС унутар БиХ?

Ја нисам човек коме треба да се поставља то питање, јер не знам да сам изговорио иједну тешку реч, а не знам да су то радили и људи из моје странке (ПДП). Ја сам потпуно прихватио Владу РС коју води СНСД и није ништа спорно. То што смо ми (Савез за промене) направили власт на нивоу БиХ СНСД доживљава као катастрофу зато што је изгубио позицију и што је то почетак краја.

Изјавили сте да имате намеру да сарађујете са председником РС Милорадом Додиком?

Да, хоћу сарађивати, спреман сам да питам и за мишљење и ставове. Међутим, нећу дозволити никоме буде мој господар. Ако је Додик могао бити господар Радмановићу, мени сигурно неће. Можемо о свему разговарати, али да ми неко наређује – то не долази у обзир.