Џихадисти прете Европи и Америци

Процене стручњака за тероризам су се већ обистиниле: екстремни исламисти су озбиљна претња безбедности, не само у Сирији, Ираку и региону него и у Европи и САД. На тај проблем су указали британски и италијански премијери, Дејвид Камерон и Матео Ренци, и висока делегација Европске уније (Фредерика Могерини, Јоханес Хан и Христос Стилијанидес), који су ове недеље боравили у Анкари.

Најновија открића потврђују да су борци Исламске државе, који су својевремено са запада преко Турске стигли у Сирију и Ирак, почели да се враћају са Блиског истока.

Премијер Камерон је у разговору са домаћинима потврдио да се многи од 500 муџахедина који имају британски пасош већ вратили из Сирије и Ирака и да влада у Лондону страхује од терористичких напада.

„Премијер (Ахмет) Давутоглу и ја смо се договорили да треба да размењујемо више (обавештајних) информација. Ми морамо да радимо заједно, руку под руку, како бисмо зауставили оне који угрожавају и нашу безбедност када се врате кући”, истакао је Камерон током посете Анкари.

Висока представница ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Фредерика Могерини такође се заложила за тешњу сарадњу ЕУ са Турском како би се стало на пут исламистима који угрожавају и регион и Европу. У Америци су предузете додатне мере безбедности после ваздушних удара на положаје сунитских екстремиста у Сирији и Ираку, који отворено прете одмаздом.

У Анкари одбацују оптужбе, које се већ дуже време могу чути на Западу, да у оба правца олако пропуштају џихадисте преко Анадолије. Полиција и пограничне власти су вратиле 1.150 особа за које се посумњало да нису туристи него терористи, тврде званичници.

„Ниједна земља на свету није више од Турске узнемирена због тероризма у Сирији и Ираку. Ми очекујемо подршку других држава у борби против екстремиста и спремни смо за сарадњу”, изјавио је премијер Давутоглу.

Колико је муџахедина преко Анадолије стигло на Блиски исток, то нико не зна са сигурношћу. Говори се о 30.000 бораца, који су дошли из земаља ЕУ, потом Босне и Херцеговине, Албаније, Србије, Турске, САД, са Блиског истока и Африке.

Када је у Сирију пре три године стигло арапско пролеће, пред тим проблемом су затварали очи и на Западу и у Турској, мада сада то нико званично не признаје. У почетку се исхитрено проценило да ће исламисти помоћи сиријској опозицији да обори Башара ел Асада, коме су дани одбројани.

Знак за узбуну је дат тек летос када су се они отргли контроли и прогласили калифат. Потврдило се да су припадници Исламске државе веома организована терористичка група, која ужива подршку и међу многим екстремним сунитима на Блиском истоку.

Припадници Исламске државе од првог дана преко Турске и Либана кријумчаре нафту и обрћу милионе долара. Они уживају и финансијску подршку појединих бизнисмена на Блиском истоку и баве се прањем новца сумњивог порекла. Захваљујући томе и пљачкању локалног становништва, џихадисти засад немају проблема да се домогну савременог оружја и да ангажују нове борце.

У Анкари су недавно потврдили да су упозорили три банке, чија имена нису наведена, да обуставе сумњиве трансакције са терористичким групама.

Ваздушни напади земаља коалиције, предвођене САД, који су почели у августу зауставили су напредовање исламиста, али они и даље контролишу велики простор на Блиском истоку.

У Турској сматрају да је то недовољно, да треба тражити свеобухватно решење тог проблема, што подразумева стварање пограничне зоне безбедности над којом би били забрањени летови сиријских авиона. Та идеја засад није наишла на подршку Вашингтона јер се страхује да би то могло да доведе до даљег распарчавања земаља у региону.