Њива родила нову пословну елиту

Име Душана Мојсиловића, Небојше Петрића и Станка Поповића српској јавности не значи ништа. У бизнису, међутим, њихове компаније „Агромаркет” Крагујевац, „Промист” Нови Сад и „Еликсир група” из Шапца, су у 2013. години биле међу првих 50 по пословним приходима.

У публикацији ТОП 300 боље су рангирани од бизниса Предрага Ранковића Пецонија, Топлице Спасојевића, Жељка Митровића и Војина Лазаревића, на пример. Иза њих на листи остале су звучне компаније: „Лили дрогерије”, „Књаз Милош”, „Месер техногас”, „Лафарж”, „Футура плус”, „Горење”, „Металац”, „Нестле”, „Холцим”, „Пионир”...

Заједничко за сву тројицу је да су из унутрашњости, да послују у области пољопривреде и да су уписани као стопостотни власници својих компанија у нашој земљи, да не раде преко офшор фирми и не појављују се у таблоидима.

Ипак, нису баш сва тројица потпуни анонимуси. Небојша Петрић радио је у „Викторија групи”, а Станко Поповић је био један од власника „Викторија групе”. Упућени кажу да је Поповић својевремено био чак алфа и омега ове компаније, да се затим повукао из те приче, покренуо нови бизнис и да је у Шапцу један од озбиљних играча.

Душан Мојсиловић из Крагујевца је јавности потпуно непознат, а његово име не доводи се у везу ни са једном другом фирмом. „Политика” је контактира седиште његове компаније „Агромаркет” у Крагујевцу и прво што нам је речено да анонимност њиховог газде уопште није случајна.

– Пословна политика компаније је да се јавни наступи и нека врста медијске промоције избегавају. Промовишемо производе, а не менаџере. Верујте да и у Крагујевцу има људи који уопште нису чули за нас – речено нам је у седишту фирме.

Иначе, на крају 2013. године „Агромаркет” је забележио раст пословних прихода од 109 одсто. Укупни пословни приход износио 16,07 милијарди динара, при чему је нето добит била 1,32 милијарде динара. Током 2013. године Мојсиловић је запослио 22 људи, па је укупан број запослених достигао 750.

Компанија је основана још 1991. године, а бави се снабдевањем, велепродајом, малопродајом и производњом репроматеријала за пољопривредну производњу.  Како пише на њиховој званичној интернет страници, фирма покрива потребе купаца на тржишту Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.

Занимљиво је, да међу првих 50 компанија на листи ТОП 300 навише има оних из области пољопривреде. У агробизнису послује и „Делта”, „МК група”, „Матијевић”, „Викторија група”.

Ако је криза промешала карте у српском бизнису, значи ли то да ће њива родити нову српску пословну елиту и да је пољопривреда, коначно, постала наша шанса. Уосталом, Мирослав Мишковић добро зна да изабере најпофитабилније секторе. Кад је банкарство престало да буде толико профитабилно, Мирослав Мишковић продао је Делта банку.

Касније се повукао се из осигурања и у потпуности га препустио италијанском Ђенералију. Онда је напустио је и трговину, продавши „Макси” белгијском „Делезу” и „Делта” се сада претежно бави пољопривредом. Треба ли већег доказа за то да профит сада лежи у бразди?