Французи желе да нас озбиљније заступају

Иако је, судећи према оцени Јадранке Јоксимовић, министарске задужене за европске интеграције, и за Немачку и за Аустрију и за Италију и за Француску, које је посетила у релативно кратком року, неспоран европски пут Србије, чини се да ни из једне од ових земаља нисмо чули „баш добру вест” као што је она недавно упућена из Париза. Арлем Дезир, државни секретар француског министарства спољних послова, поручио да је пријем Србије у ЕУ „један од приоритета” његове земље и да ће она Србију „пратити кроз све етапе приступног процеса”.

Први пут је и амбасадор Француске у УН (пре неколико дана на седници СБ о Косову), говорио у складу са ставовима Србије, како оцењује Драгомир Анђелковић, политички аналитичар. „До сада су они били неутрални или пре наклоњени Приштини. Овога пута су отворено говорили о тешком положају српског народа на Косову, о томе да тамо ништа не функционише, да су подбациле све институције…”

Откуд то?

„Посета премијера Мануела Валса Београду отворила је једну нову врсту поглавља у односима Србије и Француске и Французи желе сада да нас озбиљније заступају у овом региону. С друге стране, мислим да су и Французи повређени понашањем Немачке. Немачка и њих врло често притиска, као што је случај и са Италијом. И одговор Француске на те врсте притисака Немачке јесте нека врста искакања из досадашње синхронизоване политике (Оландов састанак са Путином и другачији курс кад је реч о Косову)”, каже Анђелковић.

Ако се сетимо само колико је јак ветар у леђа Хрватској стигао 2005. из Немачке и, посебно, Аустрије, када је та земља, уз изузетан дипломатски ангажман, успела да издејствује почетак хрватских преговора о прикључењу ЕУ, условљавајући почетак преговора с Турском истовременим почетком преговора с Хрватском, онда се чини занимљивим питање како би Француска, која је послала тако снажне сигнале подршке, могла конкретно да помогне, кад Немачка тако упорно инсистира на испуњавању захтева у вези са Бриселским споразумом пре отварања поглавља са нашом земљом.

Мишљења да улога ове земље у покретању преговора може да буде значајна и подсећајући да је Француска после Немачке највећа земља у ЕУ, Слободан Зечевић, научни сарадник Института за европске студије, сматра: „Они Немцима могу да кажу: Нама је Србија пријатељска земља, па ако сте ви лобирали за Хрватску, ми лобирамо за Србију, сматрамо да је Србија спремна да отвори барем једно или више поглавља у преговорима. Кад Француска каже „Не, не, не, ми јесмо за отварање поглавља, онда ће Немцима, под условом да су они ти који коче, бити теже да буду против и да буду једини који затежу.”

При том, француски стручњаци у ЕК или француски посланици у ЕП могу да кажу да позитивно гледају на српске намере да уђу у ЕУ. У Француској се иначе Јоксимовићева срела са људима који имају велико искуство у европским институцијама и који вероватно имају тамо добре контакте, па би могли да пренесу да је Француска заинтересована да Србија што пре отвори неко од поглавља. Поменути државни секретар Дезир био је посланик и потпредседник групе европских социјалиста у ЕП, Филип Леглиз-Коста, саветник председника Француске за европска питања, био је помоћник сталног представника у француском представништву у Бриселу, а Паскал Лами, почасни председник организације Наша Европа, био је комесар у ЕК.

Уз нагласак да је активно залагање било које чланице ЕУ, па и оне најмање, добродошло, Иво Висковић, бивши амбасадор Србије у Берлину, истиче да „кад сте тако велики као Француска, онда то може да буде веома, веома корисно”. „Довољно је да се једна тако утицајна земља као што је Француска нађе заинтересована да помогне Србији, јер је онда већ много лакше да неке ствари које су искрсле као проблем буду савладане. Није свеједно да ли имате пријатеље који се за вас активно залажу или су земље готово незаинтересоване и препуштају току догађаја да се, рецимо, отворе преговори о неком поглављу. Као велика земља, Француска има утицај и на друге. Наравно да се њихов глас слуша. А посебно је за нас значајно то што је Француска у специјалним односима са Немачком и они доста често међусобно комуницирају, у погледу ЕУ и у погледу процеса проширења”, каже Висковић, у уверењу да је заиста могућ неки активнији ангажман Француске у корист Србије.

У вези са ставом да ће Француска подсетити Немачку на њено лобирање у хрватском случају, каже да то не иде баш тако отворено. „Ако Француска жели да подржи Србију и изнесе аргументе зашто је то потребно, онда ће Берлин о томе још једном да размисли.”

Једино што на Немачку не може толико да се утиче колико може на друге. „Немачка је у овом случају, на неки начин, сама себи везала руке једном ранијом резолуцијом Бундестага – у вези са очекивањима у погледу односа Београда и Приштине – коју сада влада не може да игнорише, а која је исувише тврда и која је на неки начин „заковала” позицију Немачке, тако да је влади тешко да промени став без нове одлуке Бундестага”, каже Висковић, који указује и да ту Француска такође може да одигра улогу, с обзиром на то да француски и немачки парламентарци имају развијене међусобне односе.

Недавна посета премијера Валса Београду – који је изјавио да његова земља Србију чека раширених руку на њеном путу у Европу –требало је, изгледа, и томе да послужи. На питање шта је ту заједнички интерес, Зечевић одговара: „Француска жели да има неку чланицу ЕУ на коју ће увек да се ослања – што више њој традиционално пријатељских чланица, то је јачи француски утицај. Французи сигурно размишљају да је Хрватска германофилска држава, Словенија, такође, па онда и да њима треба нека држава у ЕУ да им буде пријатељска – Србија, можда Румунија, Грчка. А нама треба неко велики ко ће да нас подржава намери да уђемо у ЕУ.”

С друге стране, Анђелковић указује на то да су Французи заинтересовани и за инвестиције у Србији – од метроа до аеродрома. „А за тако нешто свакако је потребно показати добру вољу Србији”, подвлачи он.