Султански удар на медије

Масовним ударом на опозиционе медије, турски председник Реџеп Тајип Ердоган потврђује утисак домаћих и страних критичара да се претвара у ауторитарног султана који је решен да угуши сваки јавни отпор свом политичком програму.

Ердоган је хапшења новинара из медија блиских његовом ривалу Фетулаху Гулену, муслиманском улеми који живи у САД, описао као неопходан корак због „прљавих операција” његових политичких непријатеља, и истовремено је показао да га не занима шта у Европској унији мисле о његовим ауторитарним потезима.

„Они узвикују слобода штампе, али (хапшења) с тим немају никакве везе. Не брине нас шта би ЕУ могла да каже, да ли нас ЕУ прихвата као чланове или не, ми таквих брига немамо. Молим вас да своју мудрост чувате за себе.”

Међу 31 особом ухапшеном у недељу налазе се главни уредници, директори, продуценти, али и шефови полиције за које Ердоган тврди да припадају Гуленовој „терористичкој мрежи” која хоће да га сруши.

Кампања у земљи која има највећи број новинара у затворима после Кине посебно се активирала када је Ердоган ушао у отворени сукоб са својим некадашњим савезником Гуленом.

Турска телевизија приказала је снимак како полиција одводи главног уредника најтиражнијег листа „Заман” Екрема Думанлија, док му редакција аплаудира.

„Нека се плаше они који су починили злочин”, изјавио је Думанли, док су стотине узвикивале: „Слободна штампа не може да буде ућуткана!” Ухапшен је и председник телевизије Самањолу Хидајет Карача.

Оба медија критикују владу откако су у децембру прошле године отворене две корупцијске истраге поводом оптужби да су неки министри и пословни људи блиски Ердогану умешани у сумњиве послове.

Власт је узвратила масовним хапшењима високих полицијских функционера, укључујући шефа антитерористичких снага и шефа истанбулске полиције, осумњичених за припадништво Гуленовом покрету. Ердоган оптужује Гулена да формира паралелне структуре власти користећи своје симпатизере у судству, полицији и другим институцијама и да свој утицај шири преко одређених медија, посебно „Замана”.

Гуленов растуће популаран покрет Хизмет доживљава се као главни такмац Ердогановој ауторитарној владавини, која све више промовише исламску агенду. Иако Гулен, који је Ердогану помогао да дође на власт пре више од деценије, негира да има амбицију да обори бившег савезника, Ердоган је одлучан да скрши отпор. Премијер Ахмет Давутоглу је на скупу владајуће АКП партије отворено напао оне који „објављују рат влади преобучени у слуге”.

Хапшења су последњи у низу обрачуна са медијима које је Ердоган водио и током три премијерска мандата пре него што је у августу изабран за председника и са собом понео сву власт у Турској.

ЕУ је оштро осудила хапшења, док је Вашингтон позвао турске власти да заштите слободе медија и друге демократске вредности, али председник отворено показује да се не обазире ни на унутрашње отпоре ни на критике Европске уније, која му је у више наврата замерила ауторитарни обрачун са демонстрантима на истанбулском Таксиму 2013, појачавање контроле над судством и умешаност у корупцијски скандал.

Посебно незадовољство тиче се положаја медија. Ердоган је наређивао блокаде „Твитера” и појачану контролу интернета. Затварао је ТВ станице и листове. Медији под његовом контролом су током председничке кампање Ердогану посветили више од 500 минута, а његовом протикандидату једва пет.

Ердоган је током афере „Ергенекон”, коју је 2011. искористио да очисти и изолује армију као гаранта турске секуларности, такође одбацивао оптужбе око притисака, ограничења и забрана медија и слободе изражавања, али је наложио хапшење 26 новинара.

Лидер главне опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу рекао је да хапшења представљају „владин удар на демократију”.

Занимљиво је да је корисник „Твитера” познат под псеудонимом Фуат Авни, који је досад унапред најавио више полицијских акција, у суботу објавио да ће у недељу бити масовних хапшења око 400 особа, укључујући 150 новинара. Узбуњивач за кога се сматра да је близак Ердогану саопштио је да „за сада” неће бити хапшења либералних новинара, али је његово „откриће” изазвало велико незадовољство и окупљање испред зграде „Замана”. Главни уредник Думанли је у петак отишао у суд у Истанбулу да би се распитао да ли је под истрагом, али је остао без одговора.

Познати уводничар „Замана” Абдулах Бозкурт убрзо је објавио текст у коме пише: „Одбијам да будем узнемираван од покварених политичких исламиста, који су нанели тежак ударац демократским правима и слободама.”

„Ердоган и његова клика, који су себе до грла увалили у легалне проблеме, могу да оркестрирају лажне истраге злоупотребљавајући кривични правни систем”, пише мој добар турски колега. „Они могу да манипулишу доказима како би потпуно наивне изјаве претворили у субверзивне активности, као део њиховог плана да обману јавност и преусмере пажњу од својих правних проблема и да тако своје погрешно деловање елиминишу из јавне дискусије. Без обзира на то, снажно верујем да ће у борби против угњетача правда превладати… Ово је линија фронта битке против масивног напада на право слободе изражавања и слободе штампе у Турској. Уколико не одбранимо ту линију, која може да представља најважнији појединачни фактор који ће одлучити будућност ове земље, онда ће пузајућа ауторитарност заувек владати овом земљом.”