Руше цену нафте да угрозе Иран и Русију

Барел нафте може да појевтини и на 40 америчких долара, ОПЕК неће одступити од једногласне новембарске одлуке да настави са рекордном производњом црног злата, објавио је у недељу у Дубаију министар енергетике Уједињених Арапских Емирата Сухаил ел Мазруеи. Реакција берзи после најаве Мазруеија да ће ОПЕК сачекати „бар три месеца” пре него што евентуално организује ванредни састанак поводом стрмоглавог пада цене барела – била је предвидива. Колико јуче, цена 12 врста нафте које ОПЕК продаје широм света пала је на 58,65 долара – што је најнижа вредност од маја 2009. године.

ОПЕК може још дуго да издржи ниску цену нафте: тржиште ће се само од себе стабилизовати, мада је приметна појачана активност берзанских шпекуланата, најавили су званичници картела на конференцији у Дубаију. Они су том приликом први пут одговорност за ћудљиви петомесечни поремећај на тржишту лоцирали изван сфере произвођача (унутар ОПЕК-а и изван њега).

„Није тачно да је одлука ОПЕК-а о пумпању нафте уперена против америчких произвођача нафте из уљних шкриљаца. Други тврде да је усмерена против интереса Ирана или Русије, што такође није тачно. ОПЕК је јединствен у намери да задржи свој удео на светском тржишту стратешке сировине”, коментарисао је у Дубаију први пут одлуку картела донету у Бечу 27. новембра Абдулах ел Бадри, генерални секретар ОПЕК-а.

Децембарски развој догађаја озбиљно пориче слогу унутар ОПЕК-а на коју се позивају Мазруеи и Бадри.

Наиме, ОПЕК данас ипак више није у могућности да прикрије заоштрене политичке и финансијске последице петрокраха на две обале Персијског залива – тј. унутар редова водећих произвођача дванаесточланог картела.

Без обзира на знатне девизне резерве водећих извозника нафте на Арабијском полуострву, тржиште деоница у Персијском заливу је од краја октобра до данас забележило губитак од преко 150 милијарди америчких долара – за мање од осам недеља. Уколико се багателисање барела настави, није тешко предвидети какве ће последице већ у предстојећа три месеца „чекања” ОПЕК-а осетити власници заливских деоница.

Оно што је такође неизвесно јесте то у ком смеру ће се у предстојећем тромесечју развијати односи Ријада и Техерана, два водећа извозника из региона.

Наиме, познато је да је Саудијска Арабија од октобра протагониста иницијативе да ОПЕК настави да засипа светско тржиште нафтом, упркос смањеној глобалној тражњи и буму америчке производње петролеја из уљних шкриљаца... Иначе, лондонски „Економист“ тврди да Саудијска Арабија може са лакоћом да издржи и ниже цене нафте. Највећи бол, тврди лондонски недељник, осетиће државе чији режими зависе од високе цене нафте, а све како би „платиле скупе авантуре у иностранству, а то су Русија и Иран”. У међувремену, Рашид Абанми, председник Центра за нафтну политику Саудијске Арабије, такође се слаже да је та земља проузроковала пад цене петролеја. Ријад као званични разлог наводи привлачење нових купаца, а прави разлог је политички, наиме жеља да се ограниче иранске нуклеарне амбиције и да се Москва примора на промену позиције према Асадовом режиму у Сирији, преноси „Дејли сабах”.

У међувремену, све до прошле седмице чланице ОПЕК-а уздржавале су се од међусобног оптуживања због те стратегије – којој су се 27. новембра у Бечу мање-више невољно све повиновале.

Ирански председник Хасан Рухани одлучио је сада да прекине илузију о јединству ОПЕК-а.

„Пад цене нафте није уобичајена или економски утемељена појава. Није до ње дошло због глобалне рецесије. Главни разлог за то је политичка завера извесних земља против интереса региона и исламског света, ради користи само појединих држава. Иран и народ у региону неће заборавити такве завере, другим речима издају интереса муслиманског света”, изјавио је Рухани пред члановима иранске владе средином прошле седмице.

Иако Рухани није поименце споменуо Саудијску Арабију као могућег „издајника”, посматрачи су листом протумачили да је управо Ријад мета оптужбе Техерана.

Светско тржиште нафте у следећа три месеца чекају тако најмање две бремените неизвесности. Једна је даљи курс цене нафте и све ланчане последице тог неизвесног тренда. А друга да ли је Иран спреман да оствари претњу због новонаведене „издаје интереса муслиманског света” на петротржишту света?