Додир црвене земље Малија

Ротердам – Са сваким великим стилским превратом џез је постајао ближи својим афричким коренима. Модална револуција, на челу са Колтрејном и Шортером, па доба слободне форме и авангарде, пуни су увезивања џеза и афричке традиције. Из ових експеримената током осамдесетих година прошлог века отео се тзв. world music, а последњи примери са врха џез планете показују да све могућности још нису исцрпене. После Арчија Шепа, који је прошле године успешно спојио џез квартет и квинтет мароканских перкусиониста Dar Gnawa, свет џеза данас упознаје музику Малија, у креацији певачице Ди Ди Бриџвотер. Албум "Red Earth: A Malian Journey" представља малу историју малијске музике, од обрада песама Гриота из 12. и 13. века до новије продукције тзв. малијског блуза и савршено одабраних нумера из џез наслеђа – "Afro Blue" (Монго Сантамарија – композиција коју је прославио Џон Колтрејн), "Footprints" (Вејн Шортер) и "Four Women" (Нина Симон). У оквиру промотивне турнеје у октобру стиже и у Београд, где ће бити главна звезда овогодишњег издања Београдског џез фестивала.

"Желим да овај пројекат види што више људи у Европи, као и у Америци", обратила се Бриџвотер новинарима пред наступ на Џез фестивалу у Вјену.

Повратак коренима

"Афро-Американци желе да се одвоје од свог порекла и тужних слика које стижу из Африке. Ми не знамо ништа о црној Африци, осим ако то нисмо лично искусили, а ја сам први пут била у прилици тек почетком ове деценије, када сам као амбасадор добре воље Уједињених нација у оквиру програма FAO отишла тамо, примајући музичке утицаје где год бих се затекла. Када сам додирнула црвену земљу Малија, у души и срцу сам осетила да сам се вратила коренима и да је то земља коју сам тражила целог живота. Тамо сам добила одговор на питања ’како’, ’где’ и ’зашто’ – изгубљено дете је нашло пут кући", рекла је Ди Ди Бриџвотер.

Домаћин путовања у Мали био је Шеик Тидијен Сек, клавијатуриста, аранжер и продуцент, који је раније имао сличних искустава – 1995. године је продуцирао албум "Sarala", џез пијанисте Хенка Џонса. На сцени Античког театра, Шеик је представио и своју музику и свирао клавијатуре код Бриџвотерове.

"Сусрет са Шеиком ми је променио живот", тврди Ди Ди. "Упознао ме је са историјом земље, музиком и музичарима, водио ме на џем-сешне у клубовима Бамакоа, охрабривао да скетујем уз њихове певаче и спремио хрпу малијске музике да слушам."

На албуму и на концерту учествују најбољи певачи Малија – славна Уму Сангаре, златни глас Малија Мама Којате и млада певачица божанственог осмеха Кабине Којате, Касе Мади Дијабате и Тумани Дијабате, те Баба Сисоко, кога Ди Ди сматра за личног Griota.

"Пала сам на земљу од дивљења", сећа се Ди Ди сусрета са малијским уметницима.

"Мислим да сам први пут у животу осетила да сам "код куће". Док певам, осећам се испуњено и потпуно слободно. Још морам да научим и језик Бамбара, пошто сада једино разумем када ми кажу да сам њихова сестра".

Партија пинг-понга 

На сцени заиста делују као једна породица. Сви су обучени у живописне народне ношње, па гледалац стиче утисак да присуствује некој сеоској забави и сам бива убрзо омађијан ритмом и бојама традиционалних инструмената.

"Мама Којате је учинила да пробудим своје тело", каже Ди Ди. "Покрећем се на свој начин, али инспирисана њиховим корацима. Постоје, ипак, и ствари које још не успевам да изведем."

Унисони шапат "Африке" на "Footprints", сола на балафону, ђембе и кори усред блуз хармонија "Four Women" и "Afro Blue", хипнотичка перкусионистичка представа Минино Гараја и Бабе Сисоко, а изнад свега дуети Ди Ди са Мамани Кеитом и Кабине Којате, остварују савршено прожимање малијске музике и џеза.

"Одиграли смо партију пинг-понга – строфу по строфу, песму по песму. Моји момци су аранжирали џез програм, а малијске песме сам препустила Шеику. У почетку сам била веома неспокојна, али ме је Шеик убедио да могу да се изборим. Три недеље смо припремали програм у париском клубу New Morning, а онда смо снимали у Малију, да би атмосфера била потпуно ухваћена."

Недељу дана касније, хероји црвене земље обележили су друго вече North Sea Jazz фестивала у Ротердаму. Нисмо их потражили после концерта, осећајући да ћемо се некако већ срести те ноћи. И заиста, у ситним сатима друштво се појавило у клубу "Dizzy", одмах се распоређујући уз саму бину. На сцени, саксофониста Акос Лаки, пореклом из Сенте, а данас један од најбољих музичара на холандској џез сцени, кренуо је "A Night in Tunisia", са јасним балканским ритмичко-мелодијским референцама – био је то прави позив за госте, мајсторе мучичких прожимања. Пијаниста Едсел Гомез, басиста Ајра Колмен и бубњар Минино Гарај ухватили су инструменте, а онда је Ди Ди – као права краљица – закорачила на сцену и кренула да скетује. Мајлсов "All Blues" био је прилика за незаборавни дует, игру и размену ватре између Лакија и Бриџвотерове, а онда смо до свитања наздрављали лепоти музике уз шампањац. До виђења до октобра.