Dodir crvene zemlje Malija

Roterdam – Sa svakim velikim stilskim prevratom džez je postajao bliži svojim afričkim korenima. Modalna revolucija, na čelu sa Koltrejnom i Šorterom, pa doba slobodne forme i avangarde, puni su uvezivanja džeza i afričke tradicije. Iz ovih eksperimenata tokom osamdesetih godina prošlog veka oteo se tzv. world music, a poslednji primeri sa vrha džez planete pokazuju da sve mogućnosti još nisu iscrpene. Posle Arčija Šepa, koji je prošle godine uspešno spojio džez kvartet i kvintet marokanskih perkusionista Dar Gnawa, svet džeza danas upoznaje muziku Malija, u kreaciji pevačice Di Di Bridžvoter. Album "Red Earth: A Malian Journey" predstavlja malu istoriju malijske muzike, od obrada pesama Griota iz 12. i 13. veka do novije produkcije tzv. malijskog bluza i savršeno odabranih numera iz džez nasleđa – "Afro Blue" (Mongo Santamarija – kompozicija koju je proslavio Džon Koltrejn), "Footprints" (Vejn Šorter) i "Four Women" (Nina Simon). U okviru promotivne turneje u oktobru stiže i u Beograd, gde će biti glavna zvezda ovogodišnjeg izdanja Beogradskog džez festivala.

"Želim da ovaj projekat vidi što više ljudi u Evropi, kao i u Americi", obratila se Bridžvoter novinarima pred nastup na Džez festivalu u Vjenu.

Povratak korenima

"Afro-Amerikanci žele da se odvoje od svog porekla i tužnih slika koje stižu iz Afrike. Mi ne znamo ništa o crnoj Africi, osim ako to nismo lično iskusili, a ja sam prvi put bila u prilici tek početkom ove decenije, kada sam kao ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija u okviru programa FAO otišla tamo, primajući muzičke uticaje gde god bih se zatekla. Kada sam dodirnula crvenu zemlju Malija, u duši i srcu sam osetila da sam se vratila korenima i da je to zemlja koju sam tražila celog života. Tamo sam dobila odgovor na pitanja ’kako’, ’gde’ i ’zašto’ – izgubljeno dete je našlo put kući", rekla je Di Di Bridžvoter.

Domaćin putovanja u Mali bio je Šeik Tidijen Sek, klavijaturista, aranžer i producent, koji je ranije imao sličnih iskustava – 1995. godine je producirao album "Sarala", džez pijaniste Henka Džonsa. Na sceni Antičkog teatra, Šeik je predstavio i svoju muziku i svirao klavijature kod Bridžvoterove.

"Susret sa Šeikom mi je promenio život", tvrdi Di Di. "Upoznao me je sa istorijom zemlje, muzikom i muzičarima, vodio me na džem-sešne u klubovima Bamakoa, ohrabrivao da sketujem uz njihove pevače i spremio hrpu malijske muzike da slušam."

Na albumu i na koncertu učestvuju najbolji pevači Malija – slavna Umu Sangare, zlatni glas Malija Mama Kojate i mlada pevačica božanstvenog osmeha Kabine Kojate, Kase Madi Dijabate i Tumani Dijabate, te Baba Sisoko, koga Di Di smatra za ličnog Griota.

"Pala sam na zemlju od divljenja", seća se Di Di susreta sa malijskim umetnicima.

"Mislim da sam prvi put u životu osetila da sam "kod kuće". Dok pevam, osećam se ispunjeno i potpuno slobodno. Još moram da naučim i jezik Bambara, pošto sada jedino razumem kada mi kažu da sam njihova sestra".

Partija ping-ponga 

Na sceni zaista deluju kao jedna porodica. Svi su obučeni u živopisne narodne nošnje, pa gledalac stiče utisak da prisustvuje nekoj seoskoj zabavi i sam biva ubrzo omađijan ritmom i bojama tradicionalnih instrumenata.

"Mama Kojate je učinila da probudim svoje telo", kaže Di Di. "Pokrećem se na svoj način, ali inspirisana njihovim koracima. Postoje, ipak, i stvari koje još ne uspevam da izvedem."

Unisoni šapat "Afrike" na "Footprints", sola na balafonu, đembe i kori usred bluz harmonija "Four Women" i "Afro Blue", hipnotička perkusionistička predstava Minino Garaja i Babe Sisoko, a iznad svega dueti Di Di sa Mamani Keitom i Kabine Kojate, ostvaruju savršeno prožimanje malijske muzike i džeza.

"Odigrali smo partiju ping-ponga – strofu po strofu, pesmu po pesmu. Moji momci su aranžirali džez program, a malijske pesme sam prepustila Šeiku. U početku sam bila veoma nespokojna, ali me je Šeik ubedio da mogu da se izborim. Tri nedelje smo pripremali program u pariskom klubu New Morning, a onda smo snimali u Maliju, da bi atmosfera bila potpuno uhvaćena."

Nedelju dana kasnije, heroji crvene zemlje obeležili su drugo veče North Sea Jazz festivala u Roterdamu. Nismo ih potražili posle koncerta, osećajući da ćemo se nekako već sresti te noći. I zaista, u sitnim satima društvo se pojavilo u klubu "Dizzy", odmah se raspoređujući uz samu binu. Na sceni, saksofonista Akos Laki, poreklom iz Sente, a danas jedan od najboljih muzičara na holandskoj džez sceni, krenuo je "A Night in Tunisia", sa jasnim balkanskim ritmičko-melodijskim referencama – bio je to pravi poziv za goste, majstore mučičkih prožimanja. Pijanista Edsel Gomez, basista Ajra Kolmen i bubnjar Minino Garaj uhvatili su instrumente, a onda je Di Di – kao prava kraljica – zakoračila na scenu i krenula da sketuje. Majlsov "All Blues" bio je prilika za nezaboravni duet, igru i razmenu vatre između Lakija i Bridžvoterove, a onda smo do svitanja nazdravljali lepoti muzike uz šampanjac. Do viđenja do oktobra.