Историјски пад рубље

Илузија да Централна банка Русије (ЦБР) може да обузда овогодишњи крах рубље, изазван падом цене нафте на светском тржишту, драконским санкцијама Запада и зебњом инвеститора у даљи курс руске економије, трајала је јуче мање од 180 минута.

У ноћи између понедељка и уторка ЦБР је шокирао међународно финансијско тржиште одлуком да подигне референтну каматну стопу са 10,5 одсто на 17 одсто, не би ли зауставио драматичан пад вредности рубље (руска валута изгубила је половину вредности од почетка године) и осујетио даљи раст инфлације, која сада износи око 10 одсто.

Вест да је ЦБР по шести пут ове године подигао вредност кључне каматне стопе према којој одобрава кредите комерцијалним банкама поправила је у први мах курс рубље са 64 за један долар (у понедељак вече) на 59,783. Али, јуче пре подне вредност рубље се стрмоглавила на вредност од 77,397 рубаља за један долар. После подне се у Москви долар мењао за 80,1 рубљу, а евро за читавих 100,7 рубаља!

„Руска рубља је у уторак изгубила 20 одсто вредности у односу на амерички долар и читавих 26 одсто у односу на валуту еврозоне”, пренела је агенција РИА Новости.

Мучне сцене паничне куповине од пре неколико деценија поновиле су се јуче у руској престоници, извештава „Њујорк тајмс”: „Московљани су јуче у дугим редовима опседали мењачнице настојећи да набаве доларе, или су наврат-нанос куповали белу технику и другу робу настојећи да се ратосиљају све безвредније рубље.”

Руски „црвени понедељак” знак је да су инвеститори изгубили поверење у руску економију: није у питању само цена нафте, на делу је и прорачун дејства санкција, геополитичких ризика... али и мањак одлучне акције руских званичника, пренео је јуче „Фајненшел тајмс” оцену из лондонског Ситија.

Пад рубље изазвао је у међувремену пад вредности акција руске Сбербанке за 6,3 одсто и енергетског гиганта  „Росњефта” за 4,4 одсто, али је истовремено покренуо и ланчани пад вредности мађарске форинте и грузијског ларија, као и аустријске банке Рајфајзен, која је поприлично присутна на руском тржишту.

Неизвесна судбина рубље и руских финансија подстакла је истовремено хаос и на глобалном тржишту племенитих метала. Гласине да ће Русија ради отплате пристижућих дугова државних фирми и банака (око 35 милијарди долара приспева на наплату до нове године) морати да прода део златних полуга изазвале су иначе у понедељак рекордни пад вредности унце жутог метала за читавих 29 долара, да би се јуче опоравила за 28 долара до цене од 1.220 долара.

Иначе, и пре драматичног пада рубље, у понедељак су кренуле гласине да је Кремљ крајем прошле седмице одлучио да покрене нову рунду штампања новца да помогне презадуженом „Росњефту”, наводи „Њујорк тајмс”. „Росњефт” је да, би сервисирао дуг који пристиже пред нову годину, прошлог петка емитовао нове акције у вредности од око 625 милијарди рубаља (око 10,9 милијарди долара по тадашњем курсу). Те акције сместа су распродате, а на Западу сумњају да су муштерије биле руске државне банке. Мутни маневар подстакао је у понедељак масовни бег инвеститора са руског валутног тржишта, иза ког је рубља изгубила 10 одсто вредности.

Руски премијер Дмитриј Медведев је у понедељак затражио од владе да за 10 одсто смањи предвиђене расходе у буџету за 2015. годину (око 500 милијарди рубаља), уколико цена нафте остане око 60 долара, пренео је дневник „Ведомости”. Барел нафте на светском тржишту јуче је иначе појевтинио на 54 долара. Колико прошлог месеца, руски министар финансија Антон Силуанов проценио је да би Русија, због драматичног обарања цене нафте на светском тржишту могла на годишњем нивоуда изгуби 100 милијарди долара плус још 40 милијарди долара због дејства санкција Запада и искључења руског бизниса са међународног финансијског тржишта.

Руске банке и бизнис имају према западним проценама око 660 милијарди долара дуга, од тога 130 милијарди стиже на наплату током  2015. године. Колико јуче, премије за ризик руских обвезница деноминованих у доларима чији су купци странци поскупеле су за пола процента и износиле су 7,22 одсто, колико инвеститори захтевају у пословању са сличним хартијама вредности Руанде, Обале Слоноваче и Перуа.

Централна банка Русије проценила је јуче да би тамошња економија у 2015. могла да се суочи са падом БДП-а од 4,5 до 4,7 одсто уколико цена барела буде остала испод 60 америчких долара, што јој је актуелна цена. Истовремено званична прогноза ЦБР јесте да ће из Русије ове године странци изнети око 134 милијарде долара капитала, догодине још око 120 милијарди, док би према овим проценама у 2016. још одлив износио око 75 милијарди долара, а 2017. године пао на 55 милијарди долара.

Т. Вујић