„Паметна” бројила чекају странце

Домаћи произвођачи бројила – ЕВГ, у власништву бившег кошаркаша Дејана Бодироге, „Метер енд Контрол”, који је доскоро био у саставу „Руднап групе”, власника Војина Лазаревића, „Енел” Драгана Васиљевића из Београда и „Сител” – ћерка компаније „Микроелектроника” из Бањалуке, неће моћи да учествују на међународном тендеру за набавку електричних бројила с даљинским очитавањем који је пре два дана расписала Електропривреда Србије, потврдио је јуче Јован Вујасиновић, председник Групације произвођача опреме за мерење струје при Привредној комори Србије.

– Разлог зашто ниједан домаћи произвођач бројила не може ни да привири тендеру није тај што ове фирме не могу годишње да произведу 250.000 бројила. Напротив. Услови тендера су такви да на њега могу да се јаве само две или три светски познате фирме, каже Вујасиновић.

Он сматра да би на конкурс ЕПС-а и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Европске инвестиционе банке (ЕИБ) могли да се јаве француски „Атос”, шпанска „Индра” и евентуално италијански „Ериксон” који је деведесетих радио сличан посао.

Оно што ниједна од српских фирми не може да испуни јесте да докаже да јој је промет у последњих пет година био 75 милиона евра и да располаже средствима од најмање 25 милиона евра.

– Овде је реч о малим, домаћим произвођачима. У групацији је 11 домаћих производних компанија, распоређених по целој Србији, од Ниша и Бора до Бачке Паланке, са више од 600 запослених и 20 милиона евра прихода годишње. Зато је тендером требало подржати домаћу производњу, јер је ово велика и вероватно последња шанса за оживљавање електронске индустрије. Због тога смо се обраћали и министрима енергетике и привреде, директору и председнику Надзорног одбора ЕПС-а, али нико нам није одговорио.

Писмом смо их пре расписивања тендера замолили да подрже иницијативу ове групације и да максимално укључе домаће произвођаче у посао с обзиром на то да су сва досадашња искуства када је реч о тендерима за уградњу бројила лоша, јер су услове тендера диктирале иностране банке или консултанти, категоричан је он.

Домаћа индустрија је само тражила равноправан третман с конкуренцијом уз поштовање тржишта и домаћег законодавства, али ни толико нисмо испоштовани, каже Вујасиновић.

Упитан да ли ће због тога што ће посао по свој прилици добити странци, а не Србија, посао бити скупљи, он каже да се, будући да се инсистира на „интегратору” посла што је нешто као предузимач у грађевини, очекује да посао буде нешто скупљи, јер и тај главни играч који окупља произвођаче опреме и софтвера мора нешто да заради.

Питање је и каква се порука на овај начин шаље домаћој индустрији, а шта им овим поручује ЕУ будући да ЕБРД и ЕИБ финансирају део посла. Вујасиновић каже да је јасно да неко жели свесно или не да уништи домаћу електро индустрију. Изгледа да је Европа толико осиромашила да ниједан евро потенцијалне зараде не жели да остане у Србији, што ће се и догодити с овим послом, ако се ништа не промени.

Иако нико јуче званично није хтео да спекулише да ли је тендер писан за неку страну компанију, незванично се сазнаје да би посао могла да добије позната шпанска фирма.

Групација ће се највероватније жалити на овакве услове тендера, а ако буде добре воље да се да шанса домаћој индустрији може доћи до промене конкурсне документације. У том случају у Србији би било посла за око 1.500 радника, а зарада од посла вредног 350 милиона евра остала би у земљи.