„Индексовци” и даље напредују

Професорка Римског права др Емилија Станковић, трећеоптужена у афери „Индекс”, која је 2007. године из фотеље помоћника министра просвете отишла у притвор, ових дана би требало да буде изабрана за редовног професора крагујевачког Правног факултета. Поступак је у току, извештај комисије са предлогом за њен избор у звање стављен је на увид јавности, а до сада су стигла два приговора са оптужбом за – плагијат.

Чланови трочлане комисије, професори са правних факултета у Скопљу, Бањалуци и Сплиту, констатују да др Станковић више него заслужује да буде изабрана у ово звање, оцењујући је као изузетног кандидата који показује посвећеност науци и својим радом пружа доказе о непрекидном напредовању. Наведено је и низ активности којим је ова професорка допринела подизању угледа и статуса факултета и универзитета, укључујући предавања у Скопљу, Тузли и Прагу и организацију такмичења из беседништва. Наводи се и да су студенти високим оценама (од 4,17 до 4,87) у последње четири академске године оцењивали предавања ове професорке.

Оно што се не наводи у овом извештају на 20 ситно куцаних страна јесте да је професорка Станковић једна од оптужених у афери „Индекс”, која је откривена 2007. године. У једном од најобимнијих поступака у историји српског правосуђа, којем се крај још не назире, оптужено је 87 особа за око 150 кривичних дела. Према оптужници, положени испит коштао је од 500 до 1.000 евра, а диплома од 12.000 до 16.000 евра. Упркос притиску јавности, оптужени наставници наставили су да предају и чак су бирани и за декане и продекане. Са оптужнице је активно још 12 професора, а неки су отишли у пензију у међувремену.

У септембру ове године, коначно је реаговала Комисија за акредитацију, која је факултету наложила да обезбеди комисијско полагање испита на свим предметима на којима испитују наставници који су оптужени за инкриминисана кривична дела, то јест да за све испите као члан комисије буде укључен још по један наставник факултета против кога се не води кривични поступак.

Комисија за акредитацију је закључила да се установа споро мења, да је забрињавајуће што није покушала да поправи кадровску структуру и да, иако су неке мере предузете, факултет мора да уложи ванредни напор како би вратио углед због афере „Индекс”.

Стављен пред свршен чин, факултет је коначно реаговао, сменио са функција све „индексовце” и почео комисијски да испитује студенте.

Декан Правног факултета у Крагујевцу професор др Станко Бејатовић, који није са листе оптужених, потврдио је за наш лист да је у току поступак избора професорке Станковић у звање редовног професора, као и да су стигла два приговора и да ће их можда бити још. Рок за приговоре званично истиче данас, а о њима ће се одлучивати 26. децембра.

– Ја вам гарантујем да ће све бити спроведено по закону и да ниједна грешка неће бити направљена – био је коментар професора Бејатовића.

А у приговору који је потписала др Никол Жиха, продекан за знаност и међународну сурадњу Правног факултета у Осијеку, наводи се да су професор др Емилија Станковић и доцент др Срђан Владетић починили крађу интелектуалног власништва, јер су објавили чланак у „Европској ревији за право осигурања”, као оригинални научни рад. Продеканка тврди да је заправо реч о плагијату дела њене докторске дисертације коју је одбранила на Правном факултету у Загребу 2012. године, као и да је библиотека писано потврдила да је њена дисертација посуђена библиотеци Правног факултета у Крагујевцу.

Други приговор на извештај комисије је из пера професора др Марка Павловића са Правног факултета у Крагујевцу, који каже да је комисија „превидела” четири плагијата (од 27 страна) у монографији „О Српском грађанском законику”, као и рад објављен у међународном часопису за који је „позајмљен” део из докторске дисертације колегинице из Осијека.

Он за наш лист каже да је „Емилија Станковић у нашу суморну универзитетску праксу унела велику новину: коауторски плагијат са међународним елементом и лични плагијат у поврату”.

– Чини ми се да се у овом случају најбоље изражава проблем плагирања у Србији, јер није прописана процедура ни законске последице за плагирање. Кад неко прође некажњено за први плагијат, онда нема никакве сметње да иде даље. Ово је најбољи пример да се у Србији плагирање мора под хитно сузбити, јер се оно прелива преко граница Србије и брука и баца сумњу на све припаднике српске науке – каже професор Павловић.

Подсећања ради, професорка Станковић ради као ванредни професор пуних 16 година, а пре пет година на факултету је прошао њен избор за редовног професора. Међутим, Стручно веће универзитета је предмет вратило Наставно-научном већу Правног факултета, након чега је Емилија Станковић реизабрана за ванредног професора, о чему је такође писао наш лист, упркос негодовању и претњама актера из афере „Индекс”.

------------------------------------------------------------

Не жели да говори за „Политику” „док се поступак не заврши”

Поштујући новинарско правило друге стране, новинарка „Политике” је позвала телефоном професорку Станковић и замолила је за коментар, али је она одбила, уз образложење „да не жели да коментарише поступак који је у току и не на овај начин, већ да жели озбиљан интервју уживо са озбиљним новинаром”. Уважавајући овакав став професорке, др Станковић је позвао и наш дописник из Крагујевца, али је сада уследио одговор да не жели ни разговор уживо, све док се поступак не заврши. Између позива колега, др Станковић је послала неколико имејлова на адресу главне уреднице „Политике” са покушајем да заустави објављивање текста, уз образложење да изношење непроверених информација може бити предмет судског спора. Иако је логично да је у интересу наставника да на његов избор не падне било каква сумња, за чуђење је зашто уважена професорка сматра да јавност није пожељна у овом поступку, с обзиром на то да је транспарентност и законом прописана у поступку избора наставника универзитета.