Гашење „црвених фењера”

Британски министар унутрашњих послова крајем овог месеца отпутоваће у Шведску да се боље упозна са њиховим законом о проституцији, најавила је Рејчел Вилијамс у „Гардијану”. Наиме, британска влада размишља да усвоји шведски модел по којем је куповина сексуалних услуга криминално дело. Овакав однос према проституцији постидео је многе мушкарце и довео до смањења броја жена које раде на улици.

Чувеном стокхолмском „улицом црвених фењера” раније је корачало и по 40 продавачица љубави, док сада ради само неколицина. У хладним зимским вечерима једва да се њих 12 одважи да изађе на плочник не би ли зарадиле неку пару. Јер, бели коверат са заглављем Министарства унутрашњих послова, који стиже на кућну адресу оног који је „ухваћен на делу” да је платио сексуалне услуге, неретко отворе супруге. А тада настаје драма.

Типична је прича срећно ожењеног оца двоје деце, који је једног летњег дана 2006. године снимљен да је у предграђу Брома посетио двадесетпетогодишњу Естонку Лиу. У необележеном „волвоу” недалеко од њеног стана, полицајци су вршили присмотру, тражећи подводаче. Снимили су га како је у 17.47 сати ушао у њен стан, а напустио га у 18.10 часова. Осам месеци касније он је покушао на суђењу да порекне оптужбу, правдајући се да је Естонкину адресу нашао на Интернету и да су само разговарали. Али, кад су изведена и петорица оптужених за подвођење, осуђен је и одређена му је новчана казна у износу од 1.200 фунти.

Мушкарац из ове приче један је од њих 500 који су осуђени за куповину сексуалних услуга, од када је 1999. године у Шведској ступио на снагу овај закон. Закон о куповини или сумњи на куповину сексуалних услуга и декриминализације, те продаје донет је са циљем редуковања проституције и трговине женама. Шведска посматра проституцију као мушко насиље над женама и децом јавно заузимајући став да је то облик експлоатације који прави баријеру изједначавању полова. За мушкарца који купује секс у шведском језику користи се термин који би могао да се преведе као „трговац рибом”.

Велики број мушкараца који су осуђени због проституције јесу породични људи који имају добро плаћен посао. Међу њима су чак и четворица судија. Највиша предвиђена казна за куповину секса је шест месеци затвора, али сви до сада осуђени су кажњени новчано, а највиши износ до сада износио је 5.600 фунти и платио га је директор једне компаније. Три месеца после изрицања пресуде ухваћен је поново.

И присталице и критичари овог закона слажу се да је улична проституција за 11 година опала за 55 до 60 одсто.

Али, напомиње влада, док је овај вид уличне проституције смањен, она остаје у јавним кућама, стриптиз баровима, салонима за масажу и хотелским баровима која се продаје преко Интернета. А тамо, тврди полиција, могу бити нађене многе жене жртве трговине.

„Број жена увезених у Шведску је у порасту, а најтраженије су оне из Естоније, Русије, Пољске и Литваније. У 2003. било их је између 400 и 600, а сада се процењује да их има око 1.000”, каже Кајса Валберг, детектив-инспектор и државни портпарол за трговину људима.

„Ипак, посматрање муштерија као потенцијалних криваца отежава трговину људима. Они који се тиме баве морају да буду дискретни, могу имати само две до три жене одједном, а морају и стално да се селе, да их не би неко из комшилука пријавио”, истиче Кајса Валберг и објашњава како овај закон утиче на смањење секс-индустрије подземља.

„Највећи део проституције увек се одигравао „испод жита” и у подземљу. Већина мушкараца којима је суђено ухваћена је за време операције надгледања одређеног објекта за који се сумњало да се користи као јавна кућа. Они докази коришћени су у оптужби против подводача и трговаца”, рекла је Кајса Валберг.

Применом овог закона само у току последње две године 77 жена жртава трговине је, после акције полиције у стокхолмском подручју, ослобођено од пружања сексуалних услуга. С друге стране, много бракова је пропало...