Папа Фрањо мирио Кубанце и Американце

Ако за преостале две године свог мандата успе да отпутује у Хавану, нико више неће моћи да каже да председник Барак Обама није баш ништа урадио на поправљању међународних односа и америчке слике у свету. Бела кућа прексиноћ није искључила могућност да председник у блиској будућности одлети и до кубанске престонице, а свет је поздравио нови развој догађаја.

Европска унија је поздравила обнављање дипломатских односа САД са Кубом, Кина се нада да ће САД што је пре могуће укинути полувековне санкције, док је генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун подржао историјски корак ка помирењу две земље и поручио да су УН спремне да помогну у том процесу. Папа Фрањо је одиграо кључну улогу у осамнаестомесечним преговорима и радује се што се „мали кораци” у дипломатији „увек окончавају успостављањем мира”. Раул Кастро и Барак Обама добили су још сијасет телеграма подршке од председника латиноамеричких, афричких и азијских земаља.

Да је читав свет свестан како је амерички ембарго према Куби противан повељама Уједињених нација, то је било јасно и протеклих деценија када су све чланице УН, изузев САД и Израела, 22 пута узастопно осудиле амерички ембарго. Тога је, судећи по његовом говору, свестан и Обама јер је и сам рекао да су санкције противне интересима САД и да нису дале резултате. Многи амерички званичници увиђају да су оне биле савршено оправдање за све пропусте режима у Хавани. Те су тако, виђено из угла једног дела вашингтонске елите, допринеле да се комунистички режим Фидела и Раула Кастра одржи на власти више од пола века.

Али упркос оваквој логици, Вашингтон је ове недеље одмакао на путу да пооштри санкције Русији у име подршке Украјини, у истом тренутку кад у име интереса кубанског и америчког народа покушава да укине полувековни ембарго.

Најави да ће њихова земља да обнови везе са САД највише су се обрадовали Кубанци. Они се надају да ће то довести до економске живости упркос томе што ће олабављени економски ембарго остати на снази. На Куби су се у част говора председника Кастра огласила црквена звона, а часови у школама су прекинути како би и ђаци из прве руке могли да чују о историјском преокрету до кога је дошло. Званична Хавана прогласила је победу Кубе у полувековном хладном рату са САД и тврди да руководство није одустало ни од једног револуционарног принципа зацртаног још када је пре више од пола века збачена диктатура и успостављен комунизам.

Отпор помирењу најжешћи је међутим у самом Вашингтону, где поједини конгресмени најављују да ће блокирати отварање америчке амбасаде у Хавани, избор америчког амбасадора и све остале кораке који би водили ка лабављењу санкција. Без одлуке Конгреса овај процес упркос доброј вољи Обамине администрације тешко може да напредује.

За разлику од „Њујорк тајмса”, који већ неколико месеци у три одвојена уводника подржава нормализацију односа, „Вашингтон пост” наводи да „браћа Кастро не заслужују укидање блокаде”, што у свом чланку констатује и Јоани Санчес, најпознатија кубанска опозициона блогерка. Она страхује да ће најава из Вашингтона охрабрити Раула Кастра да настави са досадашњом политиком и да на Куби неће доћи до демократизације друштва.

Према садашњем нацрту мапе пута, Вашингтон ће скинути Кубу са листе земаља које подржавају тероризам и отворити амбасаду у Хавани на истом месту где се сада налази интересна канцеларија. Одређене групе Американаца моћи ће слободније и чешће да путују на Кубу, али тамо се још увек неће ићи у масовни туризам јер би то ојачало војне центре који у власништву држе туристичке објекте на Куби.

Али јастребови у Америци дигли су глас против било каквог отопљавања и тврде да ће блокирати сваку меру у Конгресу. Међу њима је сенатор Марко Рубио, који најављује блокаду чак и за финансирање нове амбасаде у Хавани.

Иако испитивања јавног мњења у Флориди, где живи највећи број америчких Кубанаца пребеглих са Кубе, показују да је више од половине њих за помирење са Кубом, што би им олакшало путовања и послове, неколицина конгресмена не верује да ће вашингтонске мере подстаћи званичну Хавану на истинске реформе.

Са друге стране, чују се прагматици који резонују да Америка треба да успостави везе са Кубом, као што је то учинила одавно са Вијетнамом и са Кином, упркос томе што су то земље са другачијом идеологијом.

Зид између Кубе и САД је почео да пада, то је извесно. Али рушење може да потраје много дуже него што је то изгледало у први мах, када су Раул Кастро и Барак Обама први пут у последњој половини века синхронизовано објавили окончање хладног рата, који је у осталим деловима света завршен пре четврт века. Буду ли се за очување овог зида заинатили амерички јастребови, тешко да ће Обама бити у председничком авиону који буде слетао у Хавану.

----------------------------------

Славље у Хавани

„На улицама Хаване је право славље. Чак су и таксисти престали да наплаћују своје вожње”, каже за уругвајски дневник „Паис” новинарка Рачел Рохас. Дневник из Монтевидеа цитира и професорку Милену Ресио, која тврди да многи Кубанци траже да се 17. децембар, дан када је објављена вест о помирењу између Кубе и САД, прогласи за национални празник.

----------------------------------

Кључна улога папе

Папа Фрањо (78) је једина висока личност која је директно била укључена у преговоре и у склапање споразума о нормализацији односа и размени затвореника између Вашингтона и Хаване. Тајни преговори су трајали осамнаест месеци, а папа је током целог процеса са својом карактеристичном енергијом подстицао разговоре између представника две стране. Преговарање се одвијало углавном у Канади, али је коначан споразум направљен у октобру у Ватикану.

----------------------------------

Руковање у Јоханесбургу није било случајно

Руковање између Раула Кастра и Барака Обаме у Јоханесбургу приликом одавања поште преминулом Нелсону Мандели није било случајно. Тајни преговори о нормализацији односа између две земље почели су пола године пре него што су се председници поздравили.

----------------------------------

Ко ће бити амерички амбасадор на Куби

Медији у САД типују да ће Џефри Делорентис, каријерни дипломата и актуелни шеф мисије интересне канцеларије САД у Хавани постати отправник послова САД на Куби чим се успоставе дипломатски односи. Једном када се утишају критичари Барака Обаме и прихвате нормализацију односа са Кубом, амерички председник могао би да изабере Делорентиса, који би обављао ту историјску функцију, за првог америчког амбасадора на Куби у последњих пола века. Вашингтонски експерти истичу да следи тежак и компликован преговарачки процес и да је Делорентис права личност за овај посао. Он је озбиљан и интелигентан, кажу они за Делорентиса, који је раније обављао функцију директора у многим међународним и домаћим организацијама.