Кинези хоће наша предузећа

Агенција за приватизацију примила је 18 писама од кинеских фирми у којима је обавештавају да су заинтересоване да купе 11 српских предузећа и три бање. Економисти су буквално до пре неки дан били једнодушни у оцени да су пред нама најмање две године „стезања каиша”, а сваки бољитак, макар симболичан, зависио је од тога када ће почети значајнији раст инвестиција. После посете кинеског премијера са многобројном делегацијом привредника Београду и потписаних споразума, више је оних који сматрају да је почетак инвестиционог циклуса у Србији много извеснији.

Пословично обазриви аналитичари оцењују да су неопходна улагања у инфраструктуру и обнову домаће индустрије сада извеснија. Инвестиције би могле да буду много обимније и догодиле би се раније него што се очекивало, доносећи радна места и већи стандард.

– Очекивани пад бруто домаћег производа у 2015. могао би да буде мањи од 0,8 одсто, а амбициозно пројектован раст у 2016. већи од 1,5 одсто ако би почела реконструкција пруге Београд–Будимпешта и ако би Кинези купили 11 предузећа у реструктурирању – изјавио је јуче за „Политику” Стојан Стаменковић, један од аутора „Макроекономских анализа и трендова”. – Још боље би било ако би се покренула смедеревска „железара” и четири фабрике хемијског комплекса, а „Фијат” производио више него у 2014. години.

Неки сматрају да би Србији било знатно боље ако би се остварила само половина од онога што је последњих дана најављивано. 

– Кина има тржиште за производе тих 11 предузећа уколико би се она покренула, што потврђује податак да Бугарска у ту земљу извози девет пута више од Србије – каже економиста Млађен Ковачевић. – Кина то може, јер има капитал. Њене девизне резерве премашују 3.300 милијарди долара, па новац улажу у природне ресурсе и реални сектор, обезбеђујући тако неопходну робу. Лично сам се уверио да кинески стручњаци много знају о нашој привреди и сваком предузећу за које су заинтересовани.

Кинеска улагања у српску пољопривреду и уговорени извоз јагњећег и јунећег меса оживели би српска села, у којима је око 160.000 неожењених мушкараца и 100.000 неудатих девојака, каже наш саговорник.

– Тачно је и да ћемо се додатно задужити зарад улагања у енергетску и саобраћајну инфраструктуру, али по знатно повољнијим условима него до сада – напомиње Ковачевић.

Саветник за страна улагања Милан Р. Ковачевић сматра да би било добро ако би Кинези купили „Будимку” и наставили стару производњу.

Несрећно приватизована, па враћена држави, ова фирмапроизводи воћне сокове и концентрате, џемове, конзервисано воће и поврће, има и засад јабуке на 11,5 хектара и малине у пластеницима. Ако би „Будимка” оживела, она би помогла онима који се баве пољопривредом и воћарством, рекао је Ковачевић за Танјуг.

Према његовим речима, на списку Агенције за приватизацију остале су фирме које практично нико није хтео да купи, и зато је добра свака вест да је за њих неко заинтересован.

– Веома је добро ако неко купи та предузећа и употреби их за производњу, а нарочито извоз, макар и скроман. Ово је по ко зна који пут покушај да се она приватизују и бићемо задовољни ако се ишта корисно уради – каже Ковачевић.

Економиста Љубомир Маџар слаже се да је већина тих фирми без економске вредности, са нагомиланим дуговима, те сматра да би требало да продамо Кинезима шта год можемо.

– Те фирме су већ обезвређене и време им не иде у прилог. Већ су дуго у стању реструктурирања, никако да се „удоме”, а што се дуже чека, то су мање шансе да се некоме продају. Посебно је слаба шанса да се „истера” нека цена – рекао је Маџар, додајући да су субвенције које држава за њих издваја велике.

И Светска банка је проценила, додаје он, да је укупан износ субвенција за фирме у реструктурирању око 700 милиона евра годишње.

– Те фирме нас коштају, а немају економску будућност. Подржавам идеју да се продају Кинезима. С друге стране, то је и њима прилика да чвршће загазе у нашу земљу, а они имају новац, инвестираће. Чак су и технолошки узнапредовали – рекао је Маџар.

Министар енергетике Александар Антић изјавио је за РТС да су кинески партнери заинтересовани и за куповину крушевачке фабрике „14. октобар” и „Прве петолетке” из Трстеника.