Потпуна обустава наставе у школама

Представници четири репрезентативна синдиката запослених у просвети, који штрајкују дуже од шест недеља, обуставиће наставу у свим основним и средњим школама у Србији. Незадовољни смањењем плата и стањем у образовању, просветари ће у подне изаћи на улице у свим већим градовима, а у Београду ће од Трга Николе Пашића кренути у шетњу до зграде Владе и Министарства просвете.

У школама је од 17. новембра звоно звонило после 30 минута од почетка часа, што је законски минимум за одржавање наставе. Пошто синдикати нису задовољни током преговора с Владом, одлучили су да на крају полугодишта додатно искомпликују ситуацију са оценама и потпуно обуставе рад, иако свесни да овакав вид протеста није по закону и да ће бити ученика који ће бити оштећени због оваквог краја полугодишта.

И заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да, иако су захтеви просветних радника оправдани, борба за њихово остваривање не сме да нанесе штету ученицима.

Сличан став имају и родитељи, а највише су забринути ученици у Војводини, који на зимски распуст одлазе раније него ђаци у остатку Србије. Родитељи који су се јављали нашој редакцији, наведимо пример мајке из Новог Сада, рекли су да су им деца у петак имала писмени из математике, а да оцене неће ни сазнати јер ће данас бити обустава наставе, а сутра крај полугодишта, што значи да ученици неће имати прилике да поправе оцене које су већ добијали на проблематичан начин у последња два месеца.

У Министарству просвете кажу да ће сва одговорност за обуставу рада бити у рукама директора школа. Наиме, штрајк просвете, као делатности од јавног интереса, регулисан је Законом о штрајку, као и законима о основном и средњем образовању и у сва три случаја предвиђа као санкцију престанак радног односа. Директори школа, дакле, дужни су да у договору са штрајкачким одбором обезбеде минимум процеса рада, што подразумева час од 30 минута у дневном распореду. У случају да то није договорено, директори ће бити дужни да покрену дисциплинске поступке.

Према Закону о штрајку, потпуна обустава рада је повреда радне дужности за коју се може изрећи новчана казна од 40.000 до 50.000 динара или престанак радног односа. Закони о основном и о средњем образовању као једину санкцију за непослушне наставнике предвиђају отказ.

Челници синдиката не хају много за последице које би њихово чланство могло да има.

– Одлучили смо се за радикализацију штрајка, јер сматрамо да су преговори са Министарством просвете око штрајкачких захтева запали у дебео ћорсокак и надамо се да ћемо на овај начин освежити преговоре – казао је Драган Матијевић, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

– Планирамо да током недеље донесемо одлуку да се прво полугодиште не заврши, односно да се не одрже седнице одељенских већа и на тај начин ђацима званично не верификује постигнути успех, али ће они бити упознати са оценама које су закључене. То је порука за Министарство просвете да мора да се бави образовањем, да мора да води рачуна да оно буде квалитетно, а не да се бори против просветних радника – рекао је Матијевић.

Четири синдиката тврде да у штрајку учествује 75 одсто запослених у просвети и више од 1.000 школа. Они тражеда наставници буду изузети од смањења плата у јавном сектору док се не ураде платни разреди, нови колективни уговор и да остану јубиларне награде и дневнице.

У среду је Министарство просвете саопштило да се Одбор за преговоре о Посебном колективном уговору запослених у основним и средњим школама и домовима ученика, који представљају четири репрезентативна синдиката просвете, сагласио са текстом колективног уговора који је предложило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Посебни колективни уговор биће потписан по пристизању мишљења релевантних владиних институција, што је уобичајена процедура.

Синдикати су, међутим, одговорили да никакав договор није постигнут, да ће сачекати да стигне и потпис министра финансија и да је ово био смо један од захтева, тако да се штрајк наставља, овог пута потпуном обуставом рада.

Они подсећају и да је, после овог смањења, просечна плата у просвети мања од 39.000, док су остале плате у јавном сектору у просеку 70.000 динара.