Ђулијани: Полиција је расистичка

Ко је крив, питање је које постављају амерички лидери, грађани и медији откако је у суботу један Афроамериканац, у жару освете за ранија полицијска убиства својих сународника, усмртио двојицу њујоршких полицајаца. Њујорчани се плаше даљих обрачуна, полиција је кивна на садашњег градоначелника, а бивши први човек Њујорка за трагедију у Бруклину оптужио је – председника Барака Обаму.

У заседи коју им је поставио Исмаил Бринсли (28), настрадали су Рафаел Рамос и Венђијан Лију (иронија је да ниједан не припада белој већини у снагама реда). Бринсли је непосредно пре крвавог пира на „Инстаграму” претио да ће одузети животе двојице полицајаца у знак одмазде за смрт двојице црнаца, преносе амерички медији. Младић је после напада пиштољем на патролно возило извршио самоубиство.

Он је на друштвеној мрежи алудирао на два слична случаја која су се догодила протеклог лета, први у Фергусону у Мисурију, други у Њујорку: белац са значком на улици је убио ненаоружаног црног мушкарца. Сличности се ту не завршавају – обојица полицајаца ослобођена су сваке кривице, први за решетање тинејџера Мајкла Брауна, други за дављење Ерика Гарнера, хапшеног због препродаје цигарета. У градићу надомак Сент Луиса избили су расни немири чим се сазнало са страдање младог Брауна. Таман што су тензије спласнуле, стигла је друга вест: полицајац неће одговарати. Готово истовремено снаге реда у Кливленду ликвидирале су црног дечака са пластичним пиштољем, а порота у Њујорку одлучила је да полицајац који је задавио Гарнера неће сносити кривицу. То је покренуло нови талас протеста широм САД. Демонстранти су захтевали да се полиција одрекне бруталних метода, посебно према припадницима афроамеричке заједнице. Медији су оштро критиковали дискриминацију црнаца и расизам међу снагама реда. Бивши градоначелник Њујорка Руди Ђулијани, познат по томе што је деведесетих драстично смањио стопу криминала, назвао је демонстрације, извештаје и критике „пропагандом против полиције” и окривио Обаму за учешће у агитацији која је довела до злочина у Бруклину.

„Имали смо четири месеца пропаганде, почевши од председника, да би свако требало да мрзи полицију”, изјавио је Ђулијани за телевизију Фокс њуз.

Додао је да су протести охрабривани, што је водило само једном закључку: „Полиција је лоша, полиција је расистичка.”

Обама је осудио убиство Брауна, али је тражио од грађана да се смире и поштују судске одлуке. Због овакве уздржаности дочекан је на нож код либералних слојева који оцењују да председник није урадио ништа да побољша статус мањине којој припада. 

Иако су дешавања од летос и од протеклог викенда сигурно повезана, „Њујорк тајмс” подсећа да овде није реч о организованом нападу већ о суманутом чину једне насилне личности са менталним проблемима и дебелим досијеом. Бринсли је 15 пута хапшен у Џорџији, где је живео, и четири пута у Охају. Две године је био у затвору због незаконитог ношења и коришћења оружја. Пре него што је стигао у Њујорк, у Балтимору је тешко ранио бившу девојку.

Група која се бори за права Афроамериканаца „Блек лајвс метер” саопштила је да најоштрије осуђује оно што се догодило у Њујорку: „Око за око није наша визија правде.”

Чарлс Вејд, један од организатора протеста, изјавио је да „тако страшна ствар никада није смела да се догоди” као и да је он „против полицијског насиља а не против полицајаца уопште”.

Обама, министар правде Ерик Холдер и градоначелник Њујорка Бил де Блејзио осудили су атак. Међутим, осуда неће бити довољна да градоначелник испегла односе са полицајцима у свом граду, оцењује „Вашингтон пост”. Први човек Велике јабуке стао им је на жуљ када их је оптужио за расно профилисање (сумњичење људи само на основу њихове боје коже, због чега црнци чине највећи број заустављених возача или претресаних пролазника). Један од синдиката полиције затражио је да први човек града не присуствује сахранама чланова који су настрадали на радном месту.

После епизоде из Бруклина, решење је даље, док сви остају незадовољни: грађани, посебно Афроамериканци, који сматрају да су снаге реда лаке на обарачу, и полиција, која верује да челници треба да стану иза њих без обзира на околности.