Затруднела преко дипломатске поште

После 16 година Херардо Ернандес је могао да загрли своју супругу која носи њихово детеЊих двоје нису имали прилику ни да се виде а камоли да се додирну пуних 16 година. Ипак, Херардо Ернандес чврсто је загрлио своју супругу која га је пре недељу дана дочекала у Хавани – са стомаком до зуба. Беба треба да се роди за две недеље и зваће се Хема. Херардо је са још двојицом Кубанаца, претходно у САД осуђеним на доживотни затвор због шпијунаже, стигао кући таман на време да присуствује рођењу своје кћерке. Прича овог пара вероватно никад не би дошла у жижу интересовања медија да није најплодоноснији део кубанско-америчке дипломатске акције у којој хладноратовски противници настоје да отопле међусобне односе.

Размена затвореника између Кубе и Америке спроведена је истог дана када су Раул Кастро и Барак Обама објавили помирење и обнављање дипломатских односа после више од пола века љутог непријатељства. У САД  је дошао Американац Алан Грос, осуђен пре пет година на затворску казну од 15 година у Хавани, док су на Кубу слетела тројица од петорице бивших агената који су се својевремено инфилтрирали у организације тврдокорних кубанских емигрантских активиста у Мајамију.

Дипломатски преговори који су довели до рушења последњег хладноратовског зида трајали су 18 месеци. Сада се зна да су многе познате светске личности и поједини (до сада непознати) званичници једне и друге власти учествовали у напорима да се дође до решења. Папа Фрањо и један део ватиканске врхушке заслужни су што је споразум постигнут, Канада је преговарачима уступила свој неутрални терен, кубански и амерички „мисионари” путовали су путничким авионима у економској класи, а све је било обавијено велом тајности.

Чак и када су се два председника – Кастро и Обама – на шест секунди срели, пре годину дана на комеморацији Нелсону Мандели у Јоханесбургу, нико није посумњао да се иза тог руковања крије историјски догађај о чијим дометима тек сада бруји цео свет.

Али, како је, побогу, зачета мала Хема?

„Преко даљинског управљача”, рекао је тајанствено весели Херардо Ернандес кубанској телевизији. Куба је своје земљаке дочекала као хероје, зато што су они у временима најгорих односа између две земље обавештајним радом предухитрили неке терористичке акције. Американци их и даље сматрају за окореле шпијуне, али су зарад помирења прихватили да их пусте кући. Њихов повратак обећао је својевремено Фидел Кастро, али се ипак на Куби то сматра као право чудо.

Поред мајке Адријане Перес и њеног мужа Херарда, за рођење Хеме заслужна је дипломатска пошта уз спремност Вашингтона и Хаване да неконвенционалним методама поспеше преговоре. Наводно је, како сада пишу амерички медији, Адријана Перес очајнички желела да постане мајка, а бојала се да никад неће бити у прилици да се поново састане са својим мужем. Сенатор из Демократске странке Патрик Лихи истовремено је покушавао да побољша услове под којима је Американац Алан Грос у затвору у Куби изгубио тридесетак килограма. Уз сагласност Вашингтона и Хаване склопљен је дил: удовољиће се жељи кубанског брачног пара, у замену за боље затворске услове Алана Гроса.

Замрзнута сперма Херарда Ернандеса пренесена је у Панаму, где је на вештачку оплодњу чекала Адријана Перес. Дете је зачето из другог покушаја. Била је то једна од најмаштовитијих дипломатских акција свих времена. И најплодоноснијих.

Министарство правосуђа САД потврдило је штурим саопштењем да је ова невероватна прича тачна: „Можемо да потврдимо да су САД омогућиле да се оствари молба госпође Ернандес, да добије бебу са својим мужем.”

Ватикан се још није огласио овим поводом. Безгрешно зачеће или вештачка оплодња, то ће остати дилема за црквене идеологе. Свакако било би богоугодније да је брачни пар до потомства дошао природним путем. И Фидел Кастро још није рекао ниједну реч о свему што се између Хаване и Вашингтона последње недеље дешава. Његова столица је на скупштинском пленуму КПК у Хавани остала празна, мада га је председник Кубе у свом говору више пута помињао, уз громки аплауз свих делегата.

Лепа Адријана и њен муж седели су у првом реду држећи се за руке. Отопљавање између Хаване и Вашингтона почело је са медицином. Пожртвованост и стручност кубанских лекара који су масовно отишли у Африку да лече еболу хвалили су амерички медији и поједини високи званичници из Вашингтона. Сада ће, уколико све буде како се најављује, стручњаци моћи још тешње да сарађују у дипломатији, науци, у спасавању живота и природној оплодњи.

Зорана Шуваковић