Отказ прети за 10–15.000 службеника

Држава званично још не саопштава колико је њених чиновника вишак. Уместо ње „проговорио” је Фискални савет. Оцењујући предложени буџет за 2015. годину Павле Петровић, председник овог тела које је надзорник јавних финансија, први је јавно рекао да би догодине отказ у државној служби могло да добије од 10.000, па и свих 15.000 људи. Број запослених у такозваном ужем буџетском сектору, што подразумева просвету, здравство, војску, полицију, јавну администрацију, према плану владе треба да буде смањен за пет одсто. То значи да ће од 500.000 до 550.000 људи, колико их је на платном списку државе, радни однос могао престати за око 27.000 запослених.

Део њих ће, подразумева се, отићи у пензију, али је неминовно и да једном броју запослених буду уручени и откази уз отпремнину.

У Министарству финансија јуче нису могли ни да потврде нити да демантују бројеве о отпуштањима које је навео Фискални савет, с образложењем да се буџет „брани” у скупштини и да су сви компетентни за давање одговора у парламенту. Можда се министар финансија Душан Вујовић „превари” па, током дебате, саопшти и одговор на ово осетљиво питање.

Оклевање државних званичника да дају одговор на ово питање сасвим је разумљив, јер се после смањења плата и пензија, ради о најосетљивијем и политичком и друштвеном питању. Многи аналитичари тврде да су управо то људи који са својим породицама управо гласају за странке на власти очекујући да им се тиме положај у служби не погорша.

Држава, хтела не хтела, мораће да посегне за отпуштањима иако привредног раста догодине неће бити. И само Министарство финансија, као уосталом и Народна банка, рачунају с падом бруто домаћег производа од око 0,5 одсто. Неки би на ово рекли да ће пад привредне активности бити и нешто већи. Мрачну слику додатно замрачују и приватни послодавци, јер је једно њихово удружење – Мрежа за пословну подршку саопштила да ће њихови менаџери догодине више отпуштати него што ће запошљавати.

Пошто смо у начелу договорили с ММФ-ом аранжман из предострожности, који тек треба да одобри њихов борд директора, сасвим је извесно да ће држава у наредних месец, до месец и по дана морати јасније да изађе с планом редукције броја запослених, уколико жели да нам аранжман буде одобрен на фебруарском заседању директора. До тада ММФ-у ће морати да буду представљени много јаснији циљеви, не само о смањењу броја запослених у буџетском сектору, већ и о сређивању стања у јавним предузећима и оним у реструктурирању.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да држава оклева да саопшти податак о отказима зато што чекају да виде колико ће људи ових дана, значи до краја 2014, да се пријави за одлазак у пензију како би искористили повољне услове пензионисања. Битан је, каже он, тренутак „пресека стања” о броју запослених у буџетском сектору, а то би, по његовом мишљењу, могао да буде онај број људи који је код државе радио када је ММФ у јесен преговарао са нама. Речју, уколико више људи оде у пензију мање ће бити отказа.

– У буџету се види да су паре за отпремнине предвиђене за 12.000 до 15.000 запослених, али је непознаница колико они имају стажа. На пример, у предузећима у реструктурирању махом је старија радна снага, јер они нису запошљавали у последњих 10, 15 година. У јавном сектору просечна старост је мања – каже Арсић.

Наш саговорник сматра да су се неки политичари и економисти ранијих година неодговорно понели причајући о предимензионираном јавном сектору, што се сада враћа као бумеранг.

– Подаци показују да ми имамо 7,5 људи запослених у ужем буџетском сектору на 100 становника по чему смо слични другим земљама централне и источне Европе. Сматрам да би број запослених могао да се смањи за највише десет одсто, односно 50.000, а да то не угрози квалитет и доступност јавних услуга. Проблем је што смо ми, по оба критеријума, лоши: правосудне услуге су лоше, катастар, Пореска управа, локална администрација. Не може се смањивати број запослених без плана и критеријума. Цивилизацијско достигнуће је, на пример, да здравствена заштита буде доступна свим грађанима, па и у забаченим селима – каже Арсић. Што ће рећи да су нам потребни лекари.

Прича о отпуштањима, међутим, не завршава се само на запосленима у такозваном буџетском сектору. Без посла би догодине требало да остану и они који раде у 502 предузећа која су сада у портфолију Агенције за приватизацију, а процењује се да је њих стотинак хиљада. Питање је шта ће бити са „Железаром”, „Симпом”, „Петрохемијом”, системима са пуно запослених. Ако и нађу стратешког партнера питање је да ли новом газди требају сви радници. Иако се о вишку запослених у јавним предузећима најмање говори, кад тад ће и њихов вишак морати да буде преиспитан.