Великани науке

На дан рођења Николе Тесле, 10. јула, ЈП ПТТ саобраћаја "Србија" емитовало је пригодну поштанску серију од три марке под називом "Великану науке". Иако је првобитно било предвиђено да изађу две марке, емитоване су три и то са мотивима два физичара и једног хемичара.


На марки од 40 динара приказан је лик ирског научника Вилијема Томсона Келвина од Лагра. Рођен је у Белфасту 1824. године. После смрти своје мајке, имао је 10 година, сели се у Глазгов где започиње студије. Тако у школу никад није ишао, а што се тиче учења углавном га је отац подучавао. Са седамнаест година написао је већ два изузетна научна рада. Једно време студирао је у Паризу, а дипломирао је на универзитету Кембриџ. Већ следеће године је професор на универзитету у Глазгову, где је остао док се није пензионисао 1899. Умро је у Шкотској 1907. године. Келвин се у основи бавио научним радом, али је иза себе оставио и читав низ патената који имају практичну примену. У његове најважније изуме спадају Келвинова вага и електростатички волтметар. Његов рад о електрицитету и магнетизму довео је до Максвелове теорије о електромагнетизму. Помогао је да се развије други закон термодинамике. Међу првима је уочио да температура не може стално да опада, па је на основу истраживања дефинисао апсолутну температурну скалу (Келвинова скала). На првој марки номинале 46 динара приказан је италијански научник Ђузепе Окјалини. Рођен је у Пезару, 5. децембра 1907. године. Дипломирао је физику у Фиренци 1929. године, а ментор му је био Бруно Роси. Оклијани је био један од водећих светских стручњака на пољу космичког зрачења и један од пионира "астрочестице". Допринео је открићу антиматерије и разумевању једне од четири основне силе природе - јаке интеракције, која спаја (одржава) протоне и неутроне заједно у атомском језгру и као таква представља најјачу силу у природи.

На другој марки номинале 46 динара приказан је лик руског хемичара Дмитрија Ивановича Мендељејева. Рођен је 7. фебруара 1834. године у Тоболску (Сибир). Породица се 1849. године преселила у Москву, а затим у Санкт Петербург, где је Мендељејев уписао студије педагогије. У око 500 разноврсних радова обрађивао је скоро сва подручја тадашње хемије, затим питања физике, минералогије, филозофије, педагогије, па чак и сликарства. Проучавао је развој индустрије у Русији, нарочито угља, нафте и метала. Први је препоручио подземну гасификацију угља и хемијску прераду нафте (данашња петрохемија). Постављен је за директора канцеларије Величина и мера у Санкт Петербургу 1893. године.

Централни Мендељејев рад је периодични систем хемијских елемената који представља један од најчувенијих примера тријумфа људског ума над природом. Овај систем показује периодично јављање одређених особина елемената који су поређани у истој колони. На основу периодичног система Мендељејев је предвидео постојање хемијских елемената који до тада нису били познати, па је чак и приближно одредио њихове хемијске особине. Откриће галијума 1875. године потврдило је тачност периодичног система. Уметничку обраду марака и коверта првог дана урадио је Јакша Влаховић, дипломирани графички дизајнер из Београда.

Марке су штампане у новосадској штампарији "Форум" техником вишебојног офсета у шалтерским табацима од по 10 комада. Тираж је 28.000 комплетних серија. ДП "Југомарка" је на дан пуштања серије у продају емитовала пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.