Штедимо, али ћемо се и даље задуживати

Сређивање јавних финансија увелико је почело смањењем пензија и плата у државном сектору. Међутим, стварни, штедљиви ефекат ових мера по нашу укупну задуженост још није на хоризонту. Фискални савет је упозорио да је, уз адекватне мере, што значи још уз додатно стезање каиша, заустављање раста јавног дуга и његова стабилизација могућа тек 2018. године и то на нивоу од 80 одсто бруто домаћег производа (БДП). На крају ове године јавни дуг ће, према подацима Министарства финансија, достићи око 70 одсто БДП-а.

Смањење дефицита у државној каси само је почетак доброг смера, упозоравају стручњаци.

– Владина намера, према садашњим пројекцијама, да смањи минус у каси у наредне три године, није довољна да се јавни дуг стабилизује и смањи до 2017. године. Неопходно је амбициозније смањење или продужетак консолидације. Оздрављење ће трајати дуже, а изазови тек предстоје, оцењује Павле Петровић, председник Фискалног савета, додајући да су конкретне мере фискалне политике у 2016. и 2017. години и даље непознате. По његовом мишљењу, фискална консолидација ће се продужити и на 2018. годину.

Предочени планови фискалног сређивања указују да ће уштеде бити мање од потребног за остварење основног циља фискалне консолидације, а то је стабилизација и заокрет растуће путање јавног дуга. На основу тога колико је влада планирала да наредних година буде минус у државној каси, као и на основу стопе привредног раста с којима се рачуна, јавни дуг неће бити могуће стабилизовати пре 2018. године и то на нивоу од 80 одсто БДП-а.

– Да би се тај циљ остварио у 2017. години, минус у државној каси би морао да буде око три одсто БДП-а, а то значи да су потребне уштеде од додатних један одсто БДП-а – оцењују у Фискалном савету.

Рачуницу за сређивање јавних финансија квари то што ће привредни раст, сасвим извесно, бити мањи од оног који је потребан за стабилизацију јавног дуга. Песимисти би рекли да привредног раста неће ни бити или да ће се то више видети на папиру него у животу. Фискални савет оцењује да је сасвим реално да привредна активност догодине опадне 0,5 одсто у односу на ову годину у којој су поплаве већ потопиле раст за око два одсто. По њима, прогнозе средњорочног раста за 2016. од 1,5 одсто и два одсто у 2017. години, оптимистичке су и тешко достижне, нарочито у 2016. години. Званичне процене о привредном расту у 2016. години највише су засноване на претпоставци да ће осетније да расте приватна потрошња, што по Фискалном савету, који је контролор јавних финансија, није реално очекивати.

Уколико, пак, привредни раст буде мањи од наведеног, јавни дуг ће се у 2017. години приближити нивоу од чак 85 одсто БДП-а.

За Фискални савет велики пропуст владе је што још није усвојена фискална стратегија за наредне три године. Влада је, иначе, била у обавези да средњорочну фискалну стратегију усвоји још у јуну ове године. Парламентарни избори, формирање нове владе, а потом и преговори с ММФ-ом разлог су недоношења овог кључног документа у ком се дефинишу економска и фискална политика у средњем року.