Довољно струје по старој цени

„Електропривреда Србије” почела је да обезбеђује још 10.000 тона угља дневно из рударског басена „Колубара” са копа „Тамнава – западно поље”, које је после седам месеци од поплава почело производњу. Поновно ископавање лигнита на највећем угљенокопу донеће Србији струју у вредности од 250.000 евра, а на месечном нивоу уштеде од 7,5 милиона евра.

– Поновно покретање најпродуктивнијег копа „Колубаре” изузетно је важно, јер се сваки четврти киловат-сат наше струје произведе баш захваљујући угљу из „Тамнаве – западно поље”, објаснио је јуче у разговору за „Политику” Александар Обрадовић, директор „Еклектропривреде Србије”.

– Мало је било оних који су веровали да ћемо пре маја 2015. године почети производњу лигнита и ископати и килограм угља са тог копа. До краја фебруара ће, међутим, у потпуности бити завршено испумпавање воде са „четвртог највећег језера у Србији”. Почетак производње на „Тамнави – западно поље” утолико је важнији што је на овај начин додатно обезбеђено сигурно снабдевање струјом током предстојеће зимске сезоне – објаснио је он.

На овај начин ЕПС је вратио производњу на ниво од скоро 90 одсто у „Колубари”. Оно што остаје је претрпљена штета од поплава од око пола милијарди евра, колико је проценила и Светска банка, а што се мора видети у билансима ове и наредне године.

ЕПС је у циљу сигурног снабдевања све време од почетка поплава куповао струју по ценама нижим него што су биле 2013. Струја се и даље купује и до пре два дана је укупно набављено 1,9 милијарди киловат-сати струје за шта је плаћено 90 милиона евра.

У исто време ЕПС је, каже Обрадовић, уговорио и 800.000 тона угља из Румуније, тако да су депоније у „Костолцу” и „Колубари” пуне и у случајевима неких непредвиђених испада. С тим што увек могу да се набаве и додатне количине угља уколико затреба.

Упитан када ће ЕПС коначно почети да штеди тих 36 милиона евра годишње, односно по 100.000 евра дневно, о чему већ дуго слушамо, први човек ЕПС-а каже, да планира да тај новац уштеди до краја 2015. године.

– Приоритетно је да влада усвоји нови статут и оснивачка акта ЕПС-а која ће означити и почетак реорганизације овог јавног предузећа чији је циљ профит. То је мој највећи задатак – каже директор.

Тим изменама ЕПС ће, како он тврди, постати јавно предузеће у коме ће уместо 600 одлучивати и управљати директор и седмочлани Одбор извршних директора, а уместо 13 ћерки фирми, како је сада, биће их само две-три.

Тиме ће се после 20 година разбити устројство ЕПС-а да нико никоме ни за шта не одговара за свој (не)рад.

– За мене је највеће разочарање што смо до маја и поплава имали одличну финансијску ситуацију, а онда су временске непогоде кренуле да нас ударају – прво „Колубару”, па „Костолац”, онда „Ђердап”, хаварије у „Електросрбији”, Југоистоку... Прошла година је била најбоља по свим параметрима. Профит је био 200 милиона евра на крају године и очекивали смо да ова година буде још боља и производно и финансијски – каже он.

ЕПС ће одржати производне капацитете, неће бити несташица струје, али је сада питање како финансијски преживети с толиком штетом од поплава и хаварија, забринут је Обрадовић.

Он подсећа да је ЕПС-у влада доста помогла током поплава. Највише кроз кредит Светске банке којим се санирају штете, купује струја, испумпава вода са копова.

– ММФ очекује да у првом кварталу наредне године направимо финансијски план реорганизације ЕПС-а, будући да је управо ММФ ЕПС видео као пример како треба реформисати јавни сектор. Нема бољитка у Србији без реформе јавног сектора, а нема бољитка у јавном сектору, ако се не промени ЕПС као највеће јавно предузеће – истиче Обрадовић.

Ова компанија је добила јасан сигнал и од премијера и од владе да иде у корпоративизацију и да у ЕПС-у реформе морају коначно да се догоде.

Упитан када ће ЕПС позивати потрошаче да више не штеде струју, него да је троше, јер је циљ продаваца да што више прода, а не да чува робу, Обрадовић каже да очекује да ће то бити 2017. године, када ће држава имати обавезу да расписује тендер за гарантованог снабдевача струјом.

– Те године би коначно цена струје требало да буде тржишна. У овом часу цена код ЕПС-а као јавног снабдевача за око 30 одсто је нижа од тржишне – објашњава Обрадовић.

Упитан какве потенцијалне замке могу сачекати домаћинства која од Нове године реше да промене снабдевача и купују струју од неког другог а не од ЕПС-а, Обрадовић им поручује да добро прочитају будуће комерцијалне уговоре које буду закључивали с трговцима, да касније не би било проблема.

Он не очекује да ће у првим месецима по отварању тржишта за домаћинства трговци пожурити да дају што бољу понуду, јер је ЕПС-ова цена најнижа, али се ово јавно предузеће спрема за конкуренцију.

ЕПС је у првој фази отварања тржишта 2013. године изгубио једног од великих купаца фирму „Месер”, јер се појавио неко ко је имао јефтинију струју од ЕПС-а, па ћемо видети можда и сада буде таквих изненађења, подсећа он.

– Оно о чему ће се водити рачуна ако неко домаћинство буде хтело да мења снабдевача да прво измири дугове које има према „ЕПС снабдевању”, као претходном снабдевачу – каже он.

То је, истиче, неопходно како се не би догодило да један дужник стално мења снабдевача, а да свима остаје дужан. Добро је што је ЕПС успео да подигне степен наплате на 94 одсто када је реч о јавном снабдевању. Међутим, и даље остају велики дужници фирме у реструктурирању. Само „ЕПС снабдевање”, које је пре годину и по дана започело пословање од нуле, потражује 22 милијарде динара или 200 милиона евра од потрошача.

Када је реч о отпуштању радника, ЕПС је у мало бољој ситуацији, јер није буџетски корисник и не подлеже обавези обавезног смањења броја запослених као вид уштеде у јавном сектору.

– Када на дневни ред дође ово питање водићу рачуна да смањујем трошкове тамо где нема потребе више бацати паре, а све у циљу да сачувамо што већи број радника који је неопходан. О коначном броју, колико њих ће морати да напусти ЕПС договараћу се са синдикатима, што је и ММФ тражио од нас – каже он.