Интернет дебатом до новог изборног програма

Писање будућег изборног програма Демократске странке (ДС) неће више бити ексклузивно право партијског руководства. По угледу на британске лабуристе, чланови, али и присталице ДС-а, невладине организације и стручњаци из појединих области, моћи ће својим предлозима да учествују у једногодишњој интернет дебати после које ће бити усвојен нови програм за предстојеће парламентарне изборе.

За разлику од демократа, које после губитка власти, с рејтингом на ивици цензуса, покушавају да анимирају преостало партијско чланство, последњи конгрес владајућег СПС-а као да је био корак уназад када је реч о унутарпартијској демократији. Као разлог за овакву тврдњу Владимир Гоати, председник организације Транспарентност Србија, истиче да је Ивица Дачић други пут узастопно акламацијом изабран за председника странке.

„То је било гласање као почетком прошлог века. Када је основан СПС, Слободан Милошевић је имао противкандидата Радмилу Анђелковић, што не значи да је реч о врхунској демократији. Пре четврт века у СПС-у су поштована одређена демократска правила и гласање је било тајно”, подсећа Гоати.

Он каже да трећина парламентарних партија у Европи свог председника бира гласањем свих чланова, а да тај модел код нас ниједна партија, осим у једном случају ЛДП, није ни покушала да примени.

„Чланови хоће да се питају и одлучују о важним питањима и да имају потврду да су и они субјект. У Србији, иако имамо ауторитарне партије, функционери бирају председника, што је анахроно”, сматра Гоати.

Он сматра да су новине у правилнику о раду ДС-а велики демократски корак напред. Међутим, упозорава и да у Србији није развијена политичка култура и да ће можда ове промене у почетку бити мали подстицај да се чланови више ангажују.

Александра Јерков, народна посланица ДС-а, каже да је већа активност партијских чланова између два изборна циклуса циљ новог правилника, који је прављен по узору на оне које имају социјалдемократске странке Европе.

„Дебата о изборном програму подразумева широку расправу о томе које су области за странку најзначајније, у чему ће учествовати и нестраначке личности. То што буде усвојено биће један од задатака владе уколико ДС буде део владајуће коалиције, или ће се залагати за то ако буде у опозицији”, истиче Александра Јерков.

У креирању програма важну улогу ће имати и локални одбори ДС-а, који преко интернета могу да поднесу амандмане којима сугеришу измене у првих пет приоритетних области. На крају ресорни одбори предлажу коначан текст, о чему последњу реч има главни одбор ДС-а. Цео процес координира политички савет ДС-а, на чијем је челу Драгољуб Мићуновић.

Гоатија, међутим, не би изненадило да су промене у ДС-у вешта страначка икебана, којом би се ДС поносио што ће се њихови чланови питати, а што није прописано програмима других партија.

„Уколико то заиста буде заживело, то ће за мене бити пријатно изненађење и нешто што би и други требало да следе. У развијеним демократијама доминантан цивилизацијски тренд је да се људи питају о кључним стварима организације којој припадају”, истиче Гоати.

Он каже да се у оквиру британских лабуриста воде оштре и дуге полемике о различитим темама, где они који су у мањини не сносе санкције због свог јавно изнесеног мишљења.

„Пуних 50 година вођене су дебате о избацивању из програма национализације имовине, што је успело тек за време владавине Тонија Блера. Озбиљне расправе су међународни стандарди, али ја сам сумњичав да је то могуће данас применити у нашој земљи у било којој партији. Реч је о истом људском материјалу који је навикао да партија функционише на стари начин. Тешко да ће они омогућити цветање више цветова, јер је за то потребно да протекне најмање тридесетак година, али је важно направити први корак”, нагласио је Гоати.

Осим ове промене, у ДС-у су одлучили да примене искуства из развијених западноевропских демократија, па ће њихови чланови питати на мини-референдуму о уласку странке у извршну власт.

Овај демократски модел управљања странком преузет је од немачке Социјалдемократске партије, чији су чланови пре неколико месеци одлучили да ли ће бити у великој коалицији са конзервативном Хришћанско-демократском унијом Ангеле Меркел.

Гоати наглашава да су институције партије код нас релативно слабе и да су то „дечје болести демократије”.

„Да би се институција учврстила и укоренила, неопходно је време. Претпостављам да ће институције бити неупоредиво стабилније и боље за десет, двадесет или сто година”, закључио је Гоати.