Нежан према комунистима

Тог мартовског дана папа Фрањо и Барак Обама задржали су се насамо у одвојеној ватиканској просторији читав сат. Сада се зна да је, у тренутку кад је на домаћем терену ослабио, председник САД добио од аргентинског папе кључне савете и дипломатску подршку за решења тешких и дуговечних америчких спољнополитичких и унутрашњих питања: затварање Гвантанама, имиграциону реформу, односе са Венецуелом, сарадњу са Турском у борби против џихадиста... и, пре свих других, окончање срамотне полувековне изолације Кубе.

„То је глас који би цео свет морао да чује”, рекао је Барак Обама за аргентинског папу после овог састанка. Подједнаки значај је поглавару Римокатоличке цркве приписао и заклети атеиста, председник Кубе Раул Кастро.

Чешће од својих претходника, први папа из латиноамеричког света позива на „нежност, топлину и саосећање међу људима”. Али није нимало нежан кад говори о „подивљалом капитализму”, „тиранији тржишта”, кад осуђује неједнакост или прозива ратнохушкачки Запад због исламофобије.

Папа не бежи од провокација које нису богоугодне кад подсећа да је свет заборавио на социјалну правду. Каже, чак, како су комунисти ближи хришћанству од капиталиста и неодољиво подсећа на поборнике теологије ослобођења чије учење Ватикан и данас прогања као богохуљење.

Да је Хорхе Марио Бергољо подржавао „црвене попове” док је обављао послове у родној Аргентини, не би никада постао папа. Већина његових сународника данас му опрашта „извесну неутралност” за време мрачних година војне диктатуре (1976–1983), када је под државним терором без трага нестало 30.000 људи осумњичених за неистомишљеништво.

У Ватикану, папа је према кардиналима бритак као сабља. Позвао их је да преиспитају своју савест, због „окамењеног срца”, „духовног Алцхајмера”, „егзистенцијалне шизофреније”, „тероризма оговарања”... Да се суоче са својим болестима како би престали да буду „оркестар који свира погрешне ноте”.

Тренутно, Света столица одржава дипломатске односе са 179 земаља света, а када је 1978. Карол Војтила стигао у Рим и постао Јован Павле Други, само 84 државе су биле дипломатски повезане с Ватиканом.

Папа Фрањо постаје незаобилазан посредник у међународним конфликтима. Процењује се да је његова улога била веома значајна у преговорима око Сирије и да је покушавао да допринесе и зближавању Израела и Палестине. Засад се не виде велики резултати у преговорима између Јужне и Северне Кореје.

Али папа је стрпљив и поуздан стратег, како се показало у преговорима око кубанско-америчког помирења. Не подноси равнодушност, саосећа са јадима трећег света, уме да чува тајне, не експонира се. Постао је нежан чак и према комунистима. Све то му гарантује блиставу дипломатску каријеру.