Сточић са огледалима

За француског дизајнера намештаја Жила Лелуа могу се изрећи разне квалификације: да је свестран, али и да је неодређен, да је разноврстан, али и да је неодлучан, да шета кроз стилове намештаја од једног комада до другог, да је час у домену француског арт-декоа, час у маниру америчког модернизма, а понекад залута и у дворски француски стил с краја 18. века.

Свеједно, био је омиљен и успешан декоратер ентеријера код имућне градске клијентеле јер је користио изузетно квалитетне материјале, његова израда била је квалитетна, без и једне замерке, а детаљи допадљиви.

Конзола са двоструким полицама „пресвученим” огледалима спада у његову необичну креативну авантуру. На њој нема ни његових омиљених украса (као на фотељама), ни шарених, разбацаних цветића (као на комодама), ни мреже скупоцених фурнира (као на једном дамском тоалетном столу).

Масивна конструкција намештаја је стабилна, математички прецизна и једноставна. Постамент од масивног дрвеног комада чини систем у беспрекорној равнотежи са вертикалним дрвеним стубом на који су причвршћене две дрвене површине округлог облика као конзоле. Оне су контратежа строгим правим угловима, а томе нарочито доприносе огледала која покривају паралелно постављене кругове.

Чему служи овакав намештај? Он може да буде сточић из фотељу, двосед или постељу, али и украсни детаљ у углу собе за цветне аранжмане који ће се лепо дуплирати у оваквој собној варијанти.

Чини се чак да је и без икакве додатне декорације, овај комад намештаја довољан да украси собни ентеријер као својеврсна ентеријерска скулптура.

----------------------------------

Дизајнирао луксузне ентеријере прекоокеанских бродова

Француски дизајнер намештаја Жил Лелу (1883–1961) рођен је у предграђу Париза у породици са дугом уметничком традицијом. Са 16 година наследио је очев бизнис у декорацији намештаја и ентеријера и са рођеним братом започео послове у домену декорације. После Првог светског рата завршио је школовање на коме се специјализирао за обликовање намештаја. У Паризу је отворио салон „Кућа Лелу” и 1925. учествовао на великој међународних изложби декоративних уметности где је добио висока признања за свој рад.

Дизајнирао је ентеријере Великог салона амбасадора Друштва нација у Женеви као и луксузне ентеријере неколико прекоокеанских бродова укључујући и чувену „Нормандију” 1933. Његов рад наставили су његови синови, што потврђује да су овој породици дизајн намештаја и ентеријер у крви, а то се у Француској веома цени.

Радмила Милосављевић, архитекта

www.dopisna-skola-ambijent.rs