Беспилотна летелица из домаће радиности

На први поглед радионица Драгише Митровића у Земуну је као и свака друга – машине, алат и разни делови на све стране. Једино што пада у очи јесу два модела авиона на даљинско управљање, који висе закачени за плафон. Неупућени посматрач међу другим стварима вероватно не би ни приметио бело-жути труп летелице, тек нешто већи од поменутих модела, дужине око метар.

Али, када се тај труп изнесе на плато испред радионице и на њега брзо и једноставно причврсте крила са репом летелице, пред затеченим пролазницима настаје беспилотна летелица дужине око два, а распона крила око три метра. Аеродинамични облик, композитни материјали и квалитет израде дају јој респектабилан изглед.

Реч је о „скајперу 320”, беспилотној летелици домаће памети и производње – од конструкторских решења до софтвера, једино је моћна камера из увоза. За разлику од других домаћих беспилотних летелица развијених за војне потребе, које се повремено помињу у јавности, ова је већ спремна за употребу и то у – цивилне сврхе. Представљена је на овогодишњем аеромитингу у Вршцу, као и на сајму безбедности „Експо 112”.

Група стручњака, ентузијаста и заљубљеника у ваздухопловство, започела је развој летелице пре десетак година, усавршавањем дрвене летелице која је у ЈНА употребљавана као мета за увежбавање ПВО. Рад на њој је стално напредовао, успостављен је роботски аутоматизовани лет, касније је труп добио нови облик и савремене материјале. Практично, створена је нова летелица.

На овом послу, осим поменутог Митровића који је задужен за одржавање машина и уређаја, ангажовани су машински инжењер Срђан Протић, задужен за аутоматику, Бранко Бјелић, експерт за композитне материјале и власник специјализоване радионице у Батајници, и Сима Марковић, потпредседник Извршног одбора Националног кластера шумарства.   

Ангажовањем Марковића развој летелице добио је могућу комерцијалну цивилну улогу – заштиту шума.

– Беспилотне летелице имају државе у региону, али само Србија захваљујући овом пројекту има могућност за производњу летелица које су овог часа спремне за употребу. „Скајпером 320” се једноставно управља, што је његова предност, неко ко има завршену средњу школу техничког смера може се обучити за његову употребу. На оператеру је да у компјутер унесе параметре лета – географске тачке, висину и слично. Летелица по активирању сама полеће, обавља задатак и слеће. На оператеру је да управља камером, односно осматра оно што га занима. У овом случају то би били шумски пожари, али и појаве на дрвећу од значаја за шумарство, као што је здравствено стање шума – објашњава Марковић.

„Скајпер 320” могао би се користити и у друге сврхе – за надзор саобраћаја, контролу далековода, за извиђање у ванредним ситуацијама као што су поплаве... Наравно, постоји и опција управљања летелицом са земље за шта се организује посебна обука. За припрему летелице за полетање довољно је двадесетак минута, полеће са бетонске или травнате писте на коју слеће, опционо може да се спушта и падобраном.

„Скајпер 320” има размах крила 3,2 метра, дужине је 2,2 метра, масе свега 11 килограма (максимална маса на полетању је 25 килограма), брзина крстарења је 100 километара на сат (максимална брзина је 150 километара на сат), док је максимална висина лета 1.500 метара, а аутономија лета четири сата. Покреће га клипни бензински мотор.

----------------------------------

Дрон је играчка

Након провокације са дроном на фудбалској утакмици Србија–Албанија у јавности влада збрка у терминологији када је реч о летећим справама којима се управља са земље. Творци „Скајпера 320” поменути дрон који лети уз управљање са земље сматрају само играчком, истичући да беспилотне летелице морају имати могућности за аутоматизовани лет по задатој путањи. У савременим армијама све су актуелније наоружане беспилотне летелице које нападају циљеве на земљи, а у западним медијима се за њих такође користи назив дрон.