Новогодишња бајка

Јелку смо ове године поставили испод прозора. Деца кажу да их подсећа на Ајфелову кулу. Жену пак све то блештавило подсећа на градску вреву Шангаја, града светлости и имагинације, док мене једино лампињони који се с краја прозора у спиралном луку спуштају на фрижидер подсећају на чувени мост у Сан Франциску. Свако од нас изградио је свој паралелни свет имагинације и сместио га у нашу малу дневну, гостинску и спаваћу собу.

Посматрајући ватру у камину, која је ове ноћи радосно тињала, сетио сам се како смо некада давно у мом родном крају, на обали Тамиша, чекали сваку нову годину. Седели смо у јарку поред пута, грејали се уз логорску ватру, причали анегдоте из старе године и маштали о неком новом животу, некој новој години... Сањарили смо о животу без граница, у неком великом, светлом граду, граду нових могућности.

Из полусна ме пренула топла рука на рамену. Осетивши зиму у мом срцу, помиловала ме је по врату.

„Види како је деци лепо”, рекла је само и пољубила ме нежно и тихо као кад се ноћ кришом искрада са хоризонта и одлази у неки нови бескрај. На тренутак ништа више нисам чуо, сем гласова наше дивне дечице. Опијао ме је њихов смех, а негде у даљини, посматрајући несвесно кроз прозор, у некој имагинарној измаглици, ватромет дугиних боја претапао је моја осећања, ломио их, млео и преламао, у својој тој игри, вреви живота и смрти, која се одвијала тамо негде, далеко, далеко...

Неки тврде да Деда Мраз не постоји, али ја сам га вечерас, баш на новогодишњу ноћ, видео. Гонећи своје захуктале ирвасе, прелетео је Ајфелову кулу и шангајске небодере, а када је полако нестајао из видика, лебдећи изнад фрижидера са својим чувеним осмехом у ноћи, негде тачно изнад моста у Сан Франциску, одмахнуо ми је руком и узвикнуо оно своје чувено „Хо-хо-хо”.

Помиловао сам драгу по лицу, децу прекрио топлом дуњом и лагано се, са осмехом на лицу и неком новом топлином у души, препуштао сну. Никада нисам мирније спавао, а први пут у животу нисам ништа пожелео у новогодишњој ноћи. Све што сам икада желео, стало је у четири зида наше дневне, гостинске и спаваће собе.

Добитник Вибове награде листа „Политика” у 2013.