Двобој у Холивуду

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 1. фебруара– Дуго ишчекивани директни двобој између „најоригиналнијих” претендената за функцију америчког председника одиграо се синоћ на – холивудски начин. У дворани Театра Кодак, где се додељује филмски Оскар, Хилари Клинтон и Барак Обама су неочекивано – а прилично умешно – „одглумили” да међу њима нема већ упадљиво испољене и готово немилосрдне суревњивости у трци ка Белој кући.

У борби да увере како су, свако за себе, гаранти опоравка уздрманог „америчког сна”, обоје су, овом приликом у Лос Анђелесу, применили стил „фабрике” – производњу „фикције уверљивије од реалности”, уз пригодну љубазност у јавном опхођењу, којом се прикрива оштар каријерни ривалитет. Чинило се да тако потврђују својевремену опаску Марлона Бранда да „и политичари често умеју да своје улоге – одглуме”…

Да је неко само слушао речи Клинтонове и Обаме, и да није знао ко их изговара, помислио би да је то разговор пријатеља који су приморани да искажу извесне разлике само зато што се међусобно надмећу за место „најмоћније личности на свету”, како се карактерише функција председника САД. Није било ниједног повишеног тона, ништа налик на свађу. Док је љубазног осмехивања (Клинтонова је повремено себи допуштала и грохотан смех) и „израза разумевања” било на претек.

Без преседана

Седећи за истим столом, на размаку од неких пола метра, лицем окренути публици и не либећи се погледа „очи у очи”, потрудили су се да истакну да су обоје на истом фронту – демократе које желе да извршну власт преузму од републиканаца. И – да готово жале што ће неко од њих двоје морати да отпадне и председничку трку осиромаши за једну од појава без преседана.

Први пут у овдашњој, а и знатно широј, историји – у финалу страначког надметања нашли су се ривали који претендују да претумбају традицију и да на чело Америке дође жена или црнац. Хоће се рећи да обоје наговештавају свргавање с трона досад једино владајућег соја – белих мушкараца. Боје тих „монополиста” заступаће републиканци, међу којима нема изузетка од досадашњих правила… „Довољно је да нас погледате па да се уверите да неће више бити понављања истог и да ћемо променити нашу земљу”, поручила је Клинтонова публици која је дворану испунила до последњег места. Одговарајући на питања, која су пристизала и посредством Интернета, уз директан телевизијски пренос, она је осетила потребу да нагласи како би промену представљала већ сама чињеница да би кормило државе дошло у руке жене.

Обама није желео да истиче посебност околности да би председник САД први пут могао да постане представник црне расе у којој је он, син Кенијца и беле Американке. Говорио је претежно о неопходности промена – борбом за економско оздрављење, више социјалне правде као и за већу доступност здравства и школства најширим слојевима, а против „штетних специјалних интереса” у Вашингтону и рата у Ираку.

Сличне тезе изнела је и његова страначка супарница, али су се ипак местимично „покачили”. Обама је, тако, нагласио да је он од почетка био против похода на Ирак, док је она у Сенату гласала за покретање тог рата.

Хроничари су записали да је Клинтонова и као „прва дама” показала ратоборност, бодрећи мужа председника Била Клинтона да 1999. бомбардује Србију. На те околности она је посредно подсетила кад је као пример „стицања спољнополитичког искуства” навела да је као лидерова супруга посетила више од 80 земаља, посебно истакавши да је „преговарала с владом Македоније да своје границе отвори косоварским избеглицама”…

Не спорећи да је ривалка стекла више искуства, Обама је нагласио да је сада важнија спремност за – будућност. У том погледу, како је рекао, управо он располаже „вештином неопходном да земља иде напред”.

Више „жаока” њујоршкој сенаторки је упутила публика. Посредством Интернета, 38-годишња гледатељка се пожалила да досад никад није добила листић без имена Буша (оца и сина) или Клинтона, сугеришући да наставак такве „династичности” не гарантује битне промене. Стигло јој је и питање – да ли би ако постане председник „могла да контролише свог мужа, да јој се не меша у посао”, како то сада, по многима, чини истакнутом улогом у кампањи. Хилари је пробраним речима настојала да обеснажи такве слутње, тврдњом да она наступа као „самосвојна личност”.

Похвале Едвардсу

Занимљиво је да су и она и Барак хвалили Џона Едвардса, који је прекјуче одустао од даљег надметања с њима. Коментатор „Њујорк тајмса” сматра да се он повукао јер му је водећи двојац „преузимао идеје” проглашавајући их за своје, уз помоћ огромне количине новца, знатно веће од његове.

Комплименти Едвардсу сада имају за циљ ново – преузимање. И Обама и Клинтонова се труде да себи привуку – његове присталице и донаторе, пред важан окршај 5. фебруара када се изјашњавање о њима (уз аутсајдера Мајка Гревела) као и о републиканским претендентима, међу којима су у вођству Џон Мекејн и Мит Ромни, одржава у више од 20 савезних држава.

Занимање за избор страначких председнички кандидата изгледа веће него обично. Мобилизацији гласача ће можда допринети и синоћно присуство у Театру Кодак већег броја уметничких звезди међу којима су били Дајана Китон, Стивен Спилберг, Леонардо ди Каприо, Пирс Броснан, Стиви Вондер…