Ипак без ограда

Истраживање ,,Српске културне вредности” у организацији листа ,,Политика” (8.1. 2008) имало је, ако судимо по садржају питања, три основна циља: 1) да се искаже лични однос према култури у Србији, 2) да се саопшти став о властитој култури и 3) оцени однос према другим културама.

Нејасноће наступају већ на почетку анкете. Требало је да испитаници одлуче о значењу појма култура. Њихов одговор је – уметност, стваралаштво. Међутим, уметност је само значајан део, али не и целина културе. Друга незгода са асоцијативним одређењем појма култура показује се у учесталости појединих асоцијација. Музеји су у Србији на другом месту, а веровање и вредности на претпоследњем!

На првом кораку, испитаници су асоцијативно одредили појам културе, али на другом се већ од њих тражи да одреде сопствени однос према култури. Реч је заправо о уметности и та листа је унапред одређена. (Узгред, табела показује да су музеји у Србији слабо посећени –73, 6 одсто а видели смо да су ове установе културе на другом месту асоцијативне значајности!)

Лични однос према култури (уметности) мерен је категоријом важности, културним навикама, аматерским културним (уметничким) активностима, одређивањем кључне вредности, дефинисањем препрека за учествовање у културним догађајима. Одговори на ова питања показују да између културних (уметничких) вредности у Србији и ЕУ не постоје суштинске разлике: приближно исти број испитаника је одговорио да култура није уопште важна; приближно исти број одговора се односи на непрочитану књигу, а у неким културним навикама су редовнији грађани Србије од грађана ЕУ. Лична култура је увек избор из културе и изграђивање сопственог стила живота. Да ли неко посећује позориште једанпут или пет пута месечно говори о учесталости а не о ставу према позоришној уметности. Значајна разлика је ако неко уопште не одлази или не одлази у позориште. А то је већ показатељ његовог односа према уметности а не према култури.

Однос према сопственој култури оцењен је питањима: како се вреднује српска култура; која врста музике се слуша; да ли се посећује Гуча или Егзит. По опредељености за мир, српски испитаници су испред европских (!), а то одудара од стереотипа о Србима као љубитељима ратова. Колективне преференције су још увек при врху лествице вредности (социјална правда и историјско наслеђе). Код испитаника ЕУ је еколошка вредност на другом месту. Избор музике више говори о укусу, а не о културном индикатору. Одговор да се слуша и забавна и народна, говори да је музика важна културна и уметничка потреба. У том погледу, питање Гуча или Егзит само је наставак задовољавања потреба испитаника за музиком и музичким догађајима. Из овога не следе значајни закључци о културним вредностима Срба.

Трећи блок питања требало је да покаже однос српске културе према иностраној. Та питања су најбројнија: учење страних језика, упознавање људи из других држава, начин упознавања са страним културама, односом глобализације и српске културе. Различит однос према глобализацији показују испитаници из свих европских култура. Али један став је приближно исти: глобализација националних култура није пожељан процес. Заинтересованост за упознавање припадника других култура такође је неравномерно заступљена, али одступања од просека нису велика. Срби нису затворени према другима и то демантује тезе о ксенофобичности. Овде се некако одомаћило схватање да је критика практичног понашања европских јавних актера једнака ксенофобичности. То показује и одговор на питање о учењу страних језика. Без обзира на мотиве, одговори недвосмислено потврђују културну отвореност српских испитаника. И у погледу заинтересованости за иностране културе и уметности, Срби показују отвореност. Није ваљано тумачење да нису заинтересовани (75,4 одсто) јер се разликују одговори ,,Уопште нисам заинтересован” и ,,Нисам превише заинтересован”. Овај други говори о степену заинтересованости а не о одсуству. Из тог неразликовања изведен је погрешан закључак да су Срби иза земаља ЕУ. А међу тим земљама има 42 одсто оних који нису заинтересовани за друге културе.

Да закључим. И са свим примедбама методолошког карактера, резултати овог испитивања могу се оценити као повољни за нашу културу. Када се има у виду политичко-историјски контекст разбијања СФРЈ и однос ЕУ политике према Србима, добијени одговори показују веома позитивну слику о српској култури и односу наше културе према другим пре свега ЕУ културама.

Истраживање је показало да нема великих разлика у одговорима српских и испитаника из ЕУ. Важно је да постоји одређени степен отворености и да се културе међусобно уважавају и толеришу. Исказане разлике су само спољни показатељ суштинских одлика културе као што су идентитет, традиција, религија, језик, институције, обликовање појединачног и колективног начина живота.

социолог, научни саветник