Контролишу небо региона, али не и Косова

Србија и Црна Гора су, из обостраног интереса, и након раздвајања задржале заједничку контролу ваздушног саобраћаја. Захваљујући тој практичној, а, испоставиће се, и визионарској одлуци, Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе сада има одличне предуслове да се избори за водећу позицију на западном Балкану, па и шире.

У Европи се, наиме, све озбиљније разматра могућност, а како ствари стоје, то ће бити и неминовност, „укрупњавања” неба над континентом. Оно је сада подељено у 38 контролa летења, а због све гушћег авио-саобраћаја и све већих гужви на небу, подела неба на пет или шест великих зона-блокова намеће се као најлогичније решење тог проблема. По том моделу, центри за контролу летења који су добро географски позиционирани покриваће више зона по садашњој подели и тако олакшати регулисање авио-саобраћаја над Европом.

– Осим одличног географског положаја, Агенција за контролу летења Србије и Црне Горе има и ту предност да већ сада ради по моделу блокова који укључују ваздушни простор више држава. Осим контроле летења над Србијом и Црном Гором, ми тај посао радимо и над 55 одсто територије Босне и Херцеговине – на висинама изнад 7.500 метара, међународним територијалним водама јужног Јадрана и у коридору од 40 наутичких миља, који се протеже од Славонског Брода у Хрватској ка граници Србије код Шида – говори Никола Станков, председник Управног одбора Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе.

Након интервенције Северноатлантске алијансе 1999. године, контролу ваздушног саобраћаја изнад Косова и Метохије преузео је Кфор. Пошто захтеви Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе да јој се врати и надлежност над Косметом нису услишени, она је из безбедоносних разлога морала да затвори прилазне ваздушне путеве аеродрому у Приштини, из правца севера. Због тога, авиони у доласку из Европе (са севера и запада континента) морају да круже ваздушним простором Македоније или Албаније и тек потом да уђу у ваздушни простор Косова и Метохије. Летови су тако дужи, а авио-компаније негодују због непотребне потрошње горива.

– Агенција за контролу летења на годишњем нивоу преко територије у њеној надлежности обезбеђује прелет око 450.000 авиона. Због разгранавања авио-саобраћаја, то је више него у време Југославије, а један прелет у просеку кошта око 170 евра. То је међународно прописана цена и на њој практично нема зараде – објашњава Станков.

Цена прелета, односно вођења авиона формирана је тако да покрије трошкове рада контроле летења, обезбеди инвестиције у модернизацију опреме и зараде запослених. Овако обезбеђена средства у складу са међународним конвенцијама могу се користити искључиво за што квалитетније обезбеђивање услуга. То је неминовност, јер би земље које су повољно географски позициониране могле да злоупотребе свој положај. Због тога је све унапред прорачунато, а у нашем случају новац од прелета распоређује се по следећем моделу – три одсто за чланство у „Евроконтролу”, Директорат цивилног ваздухопловства Србије добија седам одсто, Управа за ваздушни саобраћај Црне Горе 1,7 одсто, док Агенцији за контролу летења Србије и Црне Горе остаје 88 одсто новчаних средстава.