Запад одустао од људских права

Иако се вербално залажу за демократију и поштовање људских права у свету, САД и Европска унија сарађују и са најгорим диктаторима ако им то доноси политичку или економску корист, закључује организација Хјуман рајтс воч (ХРВ) у извештају за прошлу годину. На сајту светске организације за промоцију људских права управо је објављен редовни годишњи рапорт у коме се западне земље осуђују због тога што „затварају очи” пред очигледном тиранијом, а као земље у којима се људска права највише крше означене су Северна Кореја, Бурма, Зимбабве, Кина и Авганистан. 

Према подацима ХРВ-а, Америка, Велика Британија и остале западне државе игноришу намештене изборе у појединим земљама ако се сарадња са режимом покаже као политички и економски плодоносна. Ове државе радо сарађују са „деспотима који се маскирају у демократе”, односно са председницима Русије, Пакистана и Египта, Владимиром Путином, Первезом Мушарафом и Хоснијем Мубараком.

„Никада до сада демократија није толико заговарана, а опет толико кршена”, написао је генерални директор ХРВ-а Кенет Рот у уводу извештаја. Он је оштро критиковао хипокризију Западњака који на кршење демократије у свету реагују само ако је то прагматски. Вашингтон, Лондон, Брисел и други центри западне демократије признали су као легитимне и демократски изабране лидере Египта, Нигерије и Етиопије, иако је јасно, стоји у извештају, да су избори били намештени, а опозиција и грађани застрашивани.

„Изгледа да ће Вашингтон и европске владе прихватити и најсумњивије изборе све док им је победник тих избора стратешки и економски савезник”, написао је Рот.

Оптужбе да Америка само формално промовише демократију, док у ствари ради сопствених интереса подржава системе у којима се крше људска права, демантовао је портпарол Стејт департмента Шон Мекормак.

– Видели смо неки помак на Блиском истоку. Да ли се ствари увек одвијају брзином којом бисмо желели? Не. Али опет, нећемо стићи где желимо ако покушавамо да наметнемо једнообразно решење или исти приступ свакој земљи на свету – преноси „Њујорк тајмс” Мекормакову изјаву.

Организација за промоцију и надгледање вршења људских права критикује Израел због блокаде Газе у коју не стижу ни најосновније намирнице, храна, гориво и лекови. Такође помиње и палестинске наоружане групе које, гађајући ракетама израелске цивиле, крше међународно право. ХРВ истиче да амерички председник Џорџ Буш инсистира да његов поуздани савезник председник Пакистана Первез Мушараф организује парламентарне изборе, али колегу из Исламабада још ниједном није прекорио због смењивања независних судија Врховног суда.

„Исувише западних влада инсистира на изборима и заустави се на томе”, додаје Рот у извештају алудирајући на то да су предуслов за демократију и демократске изборе слободна штампа, мирно окупљање, удруживање грађана и цивилно друштво које ће бити противтежа власти.

Земље које организују непоштене изборе су, према извештају, Чад, Јордан, Казахстан, Нигерија Узбекистан, Азербејџан, Бахреин, Малезија, Тајланд, Зимбабве, Белорусија, Куба, Египат, Иран, Палестина, Либија,  Туркменија, Уганда, Камбоџа, Демократска Република Конго, Етиопија, Либан, Русија, Тунис, Кина и Пакистан.

Ако би се појачао међународни притисак на Пекинг пред овогодишње Олимпијске игре, кинески лидери би више поштовали људска права, сматра Хјуман рајтс воч. Међутим, организацијом Олимпијаде још дубље су закопана људска права у Кини, закључује се из извештаја ХРВ-а. Због потреба игара, власт присилно исељава грађане из њихових домова, а дисиденте затвара у кућни притвор да случајно не би пред странцима проговорили о стању у земљи (гашење независних медија и веб-сајтова, затварање невладиних организација, затирање сваког трага опозицији).

Осим што критикује неразвијене и земље трећег света, ХРВ се осврнуо и на Уједињено Краљевство. Лондон је претрпео критике због тога што је депортовао осумњичене за тероризам у земље где владају репресивни режими, само након олако датих гаранција тих држава да затвореници неће трпети тортуру.

ХРВ закључује да је западним земљама тешко да прекоре деспотске режиме, не само зато што са њима склапају уносне послове, већ и због сопствених скандала са тајним затворима и мучењем оптужених за тероризам. Уместо да западни државници свом снагом притисну недемократске владе, они се претварају да је све у реду док закамуфлирани тирани глуме велике демократе.

-----------------------------------------------------------

Мали помак у Србији, на Косову критично

Према процени ХРВ-а, Србија је учинила мали напредак у области људских права. Спомиње се побољшање сарадње с Хашким трибуналом за ратне злочине, али се уједно подсећа да Србија није изручила главног оптуженог, генерала Ратка Младића. У извештају пише да Суд за ратне злочине у Београду наставља са радом и поред ограниченог новца и политичке подршке, као и да је пресуда за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића показала храброст тужилаца и судија.

Роми тешко живе, свакодневно их вређају и физички нападају, каже ХРВ. Протекле године забележено је око 30 напада на припаднике мањинских верских заједница, али је „мали број извршилаца напада кажњен”, наводи се у извештају. Ипак, бележе и благо повећање права албанске мањине на југу Србије. 
Међутим, ХРВ подсећа да се независни новинари у Србији суочавају са претњама и насиљем, наводећи напад на новинара листа „Време” Дејана Анастасијевића и претње новинарима агенције Бета Динку Грухоњићу и телевизије ТНТ Стефану Цветковићу. Напомиње се и да нема напретка у решавању убистава новинара укључујући убиства Славка Ћурувије 1999. и Милана Пантића 2001.

Када је реч о Косову, ХРВ истиче да мањине овде трпе насиље, застрашивање и дискриминацију. Припадници мањинских народа тешко долазе до посла и ретко имају приступ јавним службама. Само 308 избеглих особа се у првој половини 2007. вратило у покрајину, подсећа ХРВ и додаје да је и Унмик упозорио да се Срби, Роми и косовски Албанци излажу ризику од прогона ако се врате у области где би били у мањини.

Хашки оптуженик и бивши премијер Космета Рамуш Харадинај више од годину дана је провео на условној слободи и за то време се на Косову и Метохији бавио политиком, што је, према оценим ХРВ-а, случај без преседана.

Ј. С.