Кад срце бије у ритму мелодије

Новогодишњи празници су прилика да се опустимо, веселимо, заборавимо на бриге и проблеме, а без музике то баш и не иде. Музика, једна од седам врста уметности, стимулише људска чула, ум и дух. У њој лакше утопимо тугу, она нас куражи, даје нам елан, брише прашину заборава, а по оном што су показала медицинска истраживања, „регулише све аспекте телесног функционисања”, па не треба да чуди што је као вид терапије налазимо у учењима античких школа, у библијским изворима, шаманским ритуалима. Али у којој мери у данашње време користимо благодети музике?

Један од одговора лежи у чињеници да музикотерапија, једна од грана званичне, а не традиционалне, медицине, код нас и даље није у потпуности заживела, тако да се за сад примењују само на Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије. За њену примену изван клинике сазнали смо приликом посете стационару у Диљској улици Геронтолошког центра „Београд”, у коме су збринути корисници којима је потребна туђа нега и помоћ или конкретно непокретним или теже покретним. Управница стационара Вања Талески је у договору са Центром за едукацију музикотерапеута спојила лепо са корисним, тако што је позвала будуће терапеуте на праксу. Другачије и не би могла.

Удружење за музикотерапију Србијеје формирано 2001. на Институту за психијатрију КЦС, у сарадњи са стручњацима Медицинског факултета, Факултетом музичке уметности, Дефектолошким и Филозофским факултетом. Члан Европске музикотерапеутске конфедерацији постало је 2004. године. Уведен је и четворогодишњи програм обуке који могу да упишу музички образовани  кандидати са завршеним факултетом друштвено-хуманистичког смера или музичких уметности. Сертификат важи у земљама чије су асоцијације музикотерапеута приступиле ЕМТЦ.

Проблем је што музикотерапеуткао придружена здравствена професија  није „препознат” у нашој земљи, иако је музикотерапија код нас уврштена у списак здравствених услуга,тако да стручњаци не могу да се запосле, без обзира на сертификат. Сада остаје да се изборе за могућност да примењују музикотерапију на својим радним местима, бавећи се својим пословима. У удружењу се надају да ће држава препознати нужност доношења законске регулативе у овој области и тако спречити могућност злоупотребе музикотерапије од стране нешколованих лица. Хрватска и Словенија су добар пример,  јер је тамо професија музикотерапеута постоји на списку занимања.

Мелодије из младости

Ова грана медицине користи звук у дијагностичке и терапеутске сврхе, који може и не мора да буде музика. Она је нешто попут физикалне терапије, која није исто што и бавити се спортом, због чега је важна улога стручног кадра. Постоје два правца и у оквиру њих низ техника: активна музикотерапија, у којој се помоћу гласа или инструмената остварује комуникација са пацијентима са којима је вербална отежана, и друга, рецептивна, када клијент слуша музички комад помоћу кога се постиже жељени психолошки ефекат. Посебно је важно истаћи  да се музикотерапија примењује и код здравих од најранијег узраста, у циљу подстицања телесног и психичког здравља и развоја, развоју адаптивних капацитета, социјалних и интелектуалних вештина, и превенцији болести.Широк је спектар установа у којима музикотерапија може да се примењује, од школа и обданишта, рецимо за децу која би да превазиђу трему. У свету је уведена у установе социјалне заштите (домове за децу, одрасле и старе), затим при црквама, у затворима, рехабилитационим и рекреативним центрима. У оквиру медицине, примера ради, у лечењу стерилитета код жена код којих не постоји органски проблем. Или код беба у инкубатору. У неким земљама постоји припрема за порођај уз музикотерапијске методе. Често се користи у терапији бола, приликом давања анестезије, у стоматологији... За побољшање квалитета живота деце и одраслих оболелих од малигних болести од тренутка постављања дијагнозе, током терапијског процеса, у фазама ремисије, палијативној нези. Музикотерапија се у свету примењује у свим гранама медицине.Такође доприноси процесу инклузије деце са посебним потребама. Смањује агресивно понашање деце и адолесцената, утиче на боље постизање резултата у школи...

Старији људи реагују позитивно када слушају мелодије своје младости. Музика активира одређене регије у мозгу и почињу да навиру сећања, певају они који не могу да говоре,  осмехују се они који су иначе били љути, такмиче се они који су били пасивни и малодушни,  а уче нове песме у деветој деценији.

– Домови за старе, којих је у нашем друштву све више, били би много лепше место када би имали музикотерапију – рекла нам је Вања Талески.

Музика неспорно има благотворно дејство, због чега многи мисле да делује терапеутски сама од себе. Али је неопходно направити разлику између музикотерапије и музике коју слушамо у доколици, амбијенталне музике у лекарским чекаоницама или музике која се користи у радно окупационој терапији, или музичкој педагогији.

Ништа без певања

Никада у историји човечанства није постојало толико различитих врста музике које су доступне свакоме и у сваком тренутку, за разлику од прошлих времена када је била привилегија само за људе који су је непосредно изводили, присуствовали одређеним догађајима или религијским церемонијама. Уз њу учимо и радимо, одмарамо се и веселимо, незаобилазна је у сваком филму, реклами... Мада већина људи и не размишља о утицају који музика има на физичко и ментално здравље, на свест и подсвест.

– На слушаоце највише делује ритам, као један од основних елемената музике, с обзиром на то да и наше тело има своје унутрашње ритмове, који могу да се мењају музиком коју слушамо. Тако да музички ритам може да утиче на крвни притисак, варење, ширење зеница, мождану активност, стварање хормона, пулс, дисање и електричне импулсе коже – Маријана Милошевић Симић, музички педагог.

На пример, у току једног минута наше срце откуца око 60 до 90 пута, а у већини композиција рок музике ритам је око три пута бржи, између 180 и 250 откуцаја. Када слушамо такву музику, и наше срце почиње да ради убрзано. Зато би требало да потражимо ону вибрацију која ће пријати како нашем личном укусу тако и нашем срцу и нашем телу – музику која ће подстаћи наше умне и емотивне снаге у правцу позитивног развоја.

– Истраживања су показала да је осетљивост бебе на различите ритмове и звуке заправо присутна и у периоду док су још у мајчином стомаку. Новорођене бебе препознају музику која им је пуштана док су биле у стомаку. Након порођаја, праћен је развој деце и показало се да су се она у односу на малишане којима није пуштана музика брже напредовала физички, брже развила моторику и имала су бољу координацију – каже Маријана Милошевић Симић, која иначе ради на побољшању социјалне вештине, моторике, комуникације, когнитивне способности (памћење, интелигенција, мишљење...) код малишана у најранијем узрасту уз помоћ музичких стимулација.

– Код Маора, народа са Новог Зеланда,  обичај је, рецимо, да свака мама компонује беби успаванку пре него што се роди и пева кад год је беба немирна. Данас се трудницама препоручује да направе списак песама које њих смирују, да би их,након порођаја, пуштале својим бебама кад су узнемирене. Разлог је то што бебе чују већ од 20 недеље и то посебно мамин и татин глас као и изненадне бучне тонове, а од 30 недеље памте музику коју мајка слуша – истиче педагог и подсећа да деци највише прија глас, затим инструмент, па „носач” звука. Певање деци, посебно успаванки, посебна је веза мајке и детета, не само музичка већ првенствено емотивна. Зато мајке не треба да се правдају тиме да немају слух, јер то детету не смета. Са друге стране, раштимоване музичке играчке су нешто што апсолутно ваља избећи.

– Позитиван утицај музике очигледан је и код старије деце која су ишла на часове музике од своје шесте до 15. године. Активности у којима учествују обе стране мозга у исто време, као што су свирање неког инструмента или певање, повећавају способност мозга за обраду информација. Истраживања научника указују на то да деца која се баве музиком имају боље памћење, вербално изражавање и способност учења – примећује Маријана Милошевић Симић, координатор програма „Ел система Србија” , код нас познат и као „Оркестри наде”, који постоји у 60 држава света са идејом да сва деца имају право на музичко образовање. У оквиру овог програма пева и свира чак четири милиона деце, о чему смо писали у једном од претходних „Магазина”.

Увођење програма у Србији подржавају Министарство образовања и Канцеларија за социјалну инклузију, каже наша саговорница. Многобројне научне студије су доказале, а и пример „Ел система” показује да је активно музицирање кроз певање и свирање неког инструмента на било ком уметничком нивоу толико значајно за интелектуални, физички и емотивни развој деце, да умањује агресивност, поспешује социјалне способности, помаже кооперативност, па је просто неопходно да музика буде много присутнија у општем образовном систему. Такви здрави млади људи, како психички тако и физички, капитал су сваког друштва – сматра наша оперска певачица Маријана Мијановић.
Кренули смо од музикотерапије, а ово наше пребирање по утицају музике на човека завршићемо причом о бугарском научнику др Георгију Лозанову, психијатру који је моћ музике искористио за брже учење страних језика.

– Према научним сазнањима, потенцијал за учење се може повећати најмање пет пута помоћу композиција чији је темпо 60 откуцаја у минути. Управо то је научник Георги Лозанов искористио за брзи начин учења страних језика, користећи одређене класичне композиције из раздобља барока. Причајући нам о брзом учењу координатор Маријана Милошевић Симић је завршила разговор  констатацијом да ми сами себи можемо креирати расположење, па ако желимо да будемо смирени и продуктивни на послу, препоручује слушање Баха, а ученицима и студентима пред испит предлаже Моцарта за побољшање концентрације и самопоуздања, зато што су његове композиције симетричне, јако добро организоване и чврсте структуре. Чак и ако је само плацебо ефекат, нашкодити неће!

-----------------------------------------------

Промена музике с променом владара

Стари народи су музици придавали изузетан значај. У древној Кини се сматрало да музика одражава хармонију између неба и земље. Једна од првих одлука сваког новог владара који би дошао на власт у старој Кини биле су измене у музици – јер, да је имала добру музику, сматрало се, претходна династија не би пропала. Хелени су били дубоко уверени да музика утиче на слушаочеву душу морално и васпитно, док се у Палестини и на подручју Месопотамије музика сматрала средством за добијање божје наклоности.

-----------------------------------------------

Пројекат америчке владе

Темељи музикотерапије као научне дисциплине постављени су још 1944. године у САД. Пројекат је покренула америчка влада због потреба за новим методама психијатријског лечења ветерана из Другог светског рата. Научници су дошли до сазнања да музику региструје онај део мозга задужен за осећања и чулне доживљаје. Истраживачи описују: „Када драж стигне до хипоталамуса, управни део мозга аутоматски је освојен.” Дакле, човек који слуша музику изложен је утицају чак и када то не жели. Зато чак и аутистична деца реагују на њу, јер не морају вољно да одлучују – музика једноставно допире до ума.